Stotine hiljada ljudi bilo je na ulicama Beograda na najvećem protestu u novijoj istoriji Srbije 15. marta, pre tačno godinu dana. Ovaj protest mnogi komentarišu kao prekretnicu u društveno-političkom aspektu naše države, ali se sada postavlja pitanje da li je energija nestala i da li će Beograd ponovo videti takvu građansku pobunu.

Posebno ako se uzme u obzir činjenica da nakon tog datuma nije bilo skupa ni približno te veličine.

Realnost i očekivanja: Mart 2025.

Nakon velikih protesta koji su se desili prošle godine u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, studenti u blokadi najavili su veliki skup i u prestonici za 15. mart. Kao i na prethodna tri protesta, studenti i srednjoškolci su se iz svih delova Srbije uputili peške ka Beogradu.

Noć pred najveći protest u istoriji Srbije reke studenata i srednjoškolaca približavale su se glavnom gradu; kolone su krenule iz Novog Sada, Valjeva, Šapca, Kragujevca, Požarevca.

Među studentima šetačima bio je i Boris, tada srednjoškolac a danas brucoš, koji je pešačio iz Kragujevca. On za Danas kaže da su mu tokom šetnje bila pomešana osećanja euforije, straha i nervoze.

„Ali opet, kad god smo stigli u bilo koje manje mesto – sve to nestane. Samo sam bio srećan što je toliko ljudi izašlo, što su bili spremni da izdvoje iz svog džepa da nas nahrane, podrže, da nam pomognu u tom podvigu“, priseća se Boris.

Od 15. marta nije očekivao ništa spektakularno, mislio je da će proći kao i svi prethodni protesti, ali dodaje da su ih stariji građani tokom celog puta upozoravali na opasnost.

U susret 15. martu: Može li da se ponovi 300.000 ljudi na ulicama Beograda?

U susret 15. martu: Može li da se ponovi 300.000 ljudi na ulicama Beograda?

„Stariji su nas pripremali kao da idemo u rat, verovatno vođeni iskustvima tokom protesta devedesetih i 5. oktobra i šta sve ne. Očekivali su da će 15. mart biti Dan D, ali ja to nisam tako video, očekivao sam samo još jedan protest“, ističe.

Uzevši u obzir sve što se desilo 15. marta – upotrebu zvučnog oružja i ponašanje žitelja takozvanog Ćacilenda, Boris ukazuje da ne može biti zadovoljan samim protestom.

„Ne mislim da je moglo biti drugačije, sve je određeno na najbolji mogući način od strane pokreta. Ne bih rekao da se energija izgubila, mislim da se samo malo pritajilo i da se čeka pravi trenutak i povod da se vrati. Podsećam, imali smo Vidovdan, blokade u avgustu, sve to je opet izvodljivo opet“, poručuje Boris.

Prvobitni plan bio je da se protest održi ispred Narodne skupštine, neposredno pored, tada novonastalog „Ćacilenda“. Studenti su postavili binu, a okupljeni su pokušavali da dođu do Skupštine.

S obzirom na to da su tenzije rasle, protest je prebačen na Slaviju, radi održavanja gandijevskog pristupa i bezbednosti........

© Danas