Treći put dolazim u Hag da spašavam što se spasti može, uporan sam i nikako se ne predajem.

Prvi put sam došao u februaru 2004. godine po zahtevu tužilaštva Haškog tribunala radi nastavka intervjua Džefriju Najsu, glavnom tužiocu protiv Slobodana Miloševića. Intervju je počeo u Beogradu u decembru 2003. godine, nije završen, jer nisam hteo da svedočim protiv bivšeg predsednika SRJ za zločine koje nije počinio. Nadali su se da ću, kada nastavim odgovore na pitanja u Hagu, pristati iz straha da i sam ne budem optužen.

Drugi put sam došao dobrovoljno u martu 2005. godine sa ciljem da, braneći sebe, odbranim srpski narod, vojsku i državu, jer sam kao bivši NGŠ VJ optužen za ratne zločine koje nisam počinio, i to u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici, pa posle izjave da nisam kriv pušten na privremenu slobodu radi pripreme za suđenje. Treći put sam došao u septembru 2008. godine radi suđenja.

Tada sam zatekao u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala sve optužene iz bivše Jugoslavije koji su se pripremali za suđenje ili bili u sudskom procesu. Među njima bilo je: Hrvata, Albanaca, Muslimana, Makedonaca, ali najviše Srba. Svi smo bili pomešani bez obzira na nacionalnost, veru i državljanstvo, što je imalo za posledicu, pored ostalog, i isticanje verskih običaja. Međunarodni sud je omogućio, pod plaštom ,,zapadne demokratije“, obeležavanje verskih običaja u pritvorskoj jedinici uz prisustvo verskih službenika pripadnika svih vera.

Verski običaji su sprovođeni u namenskim prostorijama opremljenim po zahtevu verskih službenika, a svakodnevno po nahođenju pritvorenika pripadnika svake vere. Srbi su se isticali po obeležavanju krsnog imena – srpske slave kojih je bilo najviše krajem i početkom godine, i to u vreme posta.

Većina optuženih Srba, s obzirom na političke i vojne funkcije koje su imali u SFRJ, bili su po ideološkom opredeljenju komunisti. Preko ,,noći“ su se naprečac transformisali u ,,velike vernike“, pa se i malograđanski takmičili ko je veći Srbin. To su posebno isticali na sastancima Crkvenog odbora uz prisustvo sveštenika, sprovodeći verske običaje, a najprimitivnije pri pripremi i obavljanju srpskih slava.

Kako sam sleteo na drvo na Rajcu: Priče generala napisane u zatvoru

Kako sam sleteo na drvo na Rajcu: Priče generala napisane u zatvoru

Bilo je dozvoljeno da se iz pritvorske kantine naručuje za jelo i piće sve što na kugli zemaljskoj postoji. Radi primera navodim: moglo se naručiti pečeno jagnje ili prase sa jabukom u ustima, bilo koja vrsta ribe, čak i sve vrste pića sa prirodnom bojom, mirisom i ukusom, ali bez alkohola.

Većina je pristojno obeležila svoju slavu, ali su pojedinci preterivali u smislu isticanja svojih finansijskih mogućnosti kroz nabavku ekskluzivnih jela i pića, misleći da tako dokazuju koliko su veliki Srbi, iako su se do ,,juče“ predstavljali kao najveći komunisti.

To mi je veoma smetalo, najviše zbog malograđanskog preterivanja, što su gosti – pripadnici drugih nacionalnosti koristili u omalovažavanju srpskih običaja. Javno su hvalili kvalitet jela i pića, a diskretno su obezvređivali slavske običaje.

Želeo sam da upozorim ,,velike“ Srbe da ne daju povoda za obezvređivanje pravoslavnih – srpskih običaja, ali su oni mislili da im ja držim........

© Danas