Gospodin Ambrozij Goldvin nije bio prvi iz grupe odabranih putnika koji je stigao u pristanište, ali je on jedini stigao u naznačeni čas.

Pogledao je u brojčanik ručnog sata, na kojem je bio naslikan petao razjapljenog kljuna, i krepko je kljucnuo glavom.

Bio je zadovoljan: stigao je, ni minut kasnije, ni minut ranije.

Nije zakasnio, čak ni prema „longinesu” koji je bio podešen na petominutno kašnjenje.

Ta mala igranka s kazaljkama i ciferom služila mu je za održavanje radne temperature.

A temperatura je kod njega uvek bila u režimu zagrevanja.

Ambrozij Goldvin nije bio čovek od akcije, ukoliko će u toj akciji proliti koju kap znoja.

Ali je smatrao da mora biti pripravan za različite izazove.

I zato mu je spremnost i duha i tela bila i te kako važna.

Bio je hronično oprezan što je, bez sumnje, iziskivalo određen napor, ali se to nije primećivalo.

Gospodin Goldvin se potrudio da zatomi u sebi obazrivosti koje ga muče: od lica bi tada napravio masku i nije mnogo pričao.

Doduše, bio je on uvek spreman da........

© Danas