Ovih dana nenadležna institucija obratila se javnosti rečima: „Nudim penzionerima novi paket. Tu će da budu i vaučeri za odlaske u banje, tu će da budu i jeftiniji lekovi, tu će da budu i nekakva jednokratna davanja“.

Ovo obraćanje je još jedan u nizu pokušaja da se zakotrlja vruća predizborna tema među penzionerima radi disciplinovanja već pokornih, ali i ovoga puta je to samo pucanj u prazno. Siromaštvo u Srbiji ostaće u velikoj meri prisutno ne zbog nedostatka novca nego zbog zloupotrebe ljudi kojima je pomoć preko potrebna.

Srbija je zemlja koja javne resurse troši na pogrešan način i to nije slučajnost, već posledica konkretnih političkih odluka vlasti koja ima interes da siromaštvo ne reši, već da njime upravlja. Vlada redovno ističe rast BDP-a kao dokaz uspeha, ali ekonomski rast i smanjenje siromaštva nisu ista stvar. Slabljenje vladavine prava i političko zarobljavanje svih institucija u Srbiji iskrivljuje sliku kako se državni novac koristi i kako se socijalna podrška raspoređuje.

Najočiglednije se to vidi u strukturi socijalnih rashoda. Penzije troše oko 9,8% BDP-a što je dominantan deo celokupne socijalne potrošnje, dok svega 5%, ne BDP-a nego samo socijalnih rashoda, odlazi na programe koji direktno ciljaju siromaštvo. Sistem koji je nominalno posvećen socijalnoj zaštiti najveći deo resursa usmerava prema penzionerima, grupi čiji se glasovi na izborima ne smeju izgubiti, dok najugroženiji dobijaju ostatak ostatka.

Tročlana porodica, roditelji bez posla sa jednim detetom, od aprila 2026. godine prima samo 22.565 dinara mesečno u novčanoj socijalnoj pomoći, daleko ispod minimalne potrošačke korpe, koja za januar 2026. godine iznosi 56.019,81 dinara (prosečna iznosi 108.707,66). Svetska banka 2023. godine procenjuje da više od polovine stanovništva Srbije u najsiromašnijoj petini ne prima nikakve naknade. Dakle sistem suštinski ne funkcioniše.

Digitalizacija je uvedena kao argument da vlast izgleda reformski. Socijalna karta predstavljana je kao modernizacija, ali rezultati su pokazali suprotno. Do kraja 2024. skoro 60.000 lica izgubilo je status korisnika socijalne pomoći, bez odgovarajućeg smanjenja stope siromaštva, prostim administrativnim brisanjem sa spiska (pre marta 2022. godine 211.266, avgust 2023. godine 176.580 – izvor Ministarstvo za rad). Istovremeno, u socijalnu kartu je od 2022. do avgusta 2024. uloženo više od 656 miliona dinara, dok je nominalni iznos novčane socijalne pomoći u tom periodu porastao za četiri evra.

„Čašćenje penzionera pred izbore“: Ima li novca u budžetu za Vučićeva jednokratna davanja?

„Čašćenje penzionera pred izbore“: Ima li novca u budžetu za Vučićeva jednokratna davanja?

Tehnologija je bila skuplja od same pomoći koju je trebalo da unapredi, što govori o tome čiji su........

© Danas