„Predstojeći vanredni parlamentarni izbori biće najsudbonosniji od uvođenja višestranačja, jer su dizajnirani kao poslednja etapa srpskog poraza i poniženja“, kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, lider Nove Demokratske stranke Srbije i dodaje da ne veruje u mirnu predaju vlasti, iako bi, kako kaže, voleo da greši.

*Zašto su to najsudbonosniji izbor?

To je poslednja etapa nacionalnog sloma, odnosno poslednja etapa konačne pobede politike Zapada prema ovom delu sveta, pobede politike Zapada u Srbiji i među Srbima.

Ta politika podrazumeva Srbiju bez Kosova i Metohije, Srbiju koja neće braniti Republiku Srpsku, Srbiju koja prihvata zapadnu propagandu o ratu u bivšoj Jugoslaviji kao nekakvu istorijsku istinu, Srbiju koja više nikada neće baštiniti ni nacionalnu ideju, a kamoli nacionalnu ambiciju. Jednom rečju, pobeda te politike podrazumeva Srbiju koja će kao nacija neslavno i zauvek sići sa istorijske pozornice.

Jovanović: Neophodno otvoriti sveobuhvatnu javnu raspravu o evropskom putu Srbije

Jovanović: Neophodno otvoriti sveobuhvatnu javnu raspravu o evropskom putu Srbije

*Ima li tu malo preterivanja?

Uostalom, prvi put postoji rizik da se većinsko patriotsko osećanje srpskog naroda i građana ove zemlje izbriše prvo sa političke, a potom i sa javne scene. Nakon toga bi ono vremenom neminovno nestalo i u narodu. Reakcije na smrt Ratka Mladića su u tom pogledu bile savršen pokazatelj. I zato ulog ovih izbora nikada nije bio veći.

Od njih zavisi da li ćemo kao nacija nastaviti borbu za naše vitalne interese, borbu istrajnu, promišljenu, racionalnu i dugotrajnu za šta se mi, kao autentična desnica zalažemo i spremamo, ili ćemo se kao nacija konačno predati i nestati. Iako nacionalni opstanak danas visi o tankom koncu, ta struna je ipak žilavija nego što mnogi misle.

 *Čini se da sa naprednjacima, pa i radikalima imate slične stavove po pitanju haških osuđenika. Da li je to Novi DSS odstupio od svog preteče DSS koji je izručio Hagu veliki broj generala, pa i Slobodana Miloševića?

Olako i tendenciozno pitanje, ali hajmo redom. Prvo, Hag je neverovatna sramota za sve nas kao državu i narod. Nema puno primera u istoriji da je jedna država u miru isporučila neprijateljskoj strani svoj kompletan politički i vojni vrh. Čak ni Japan nije dao svog cara nakon dve nuklearne bombe. Ukaljali smo time svoj obraz kao retko kad u istoriji.

Što se odgovornosti tiče, hajmo i tu redom. Slobodan Milošević je prihvatio i potpisao obavezu saradnje sa Haškim tribunalom koja stoji crno na belo u Dejtonskom sporazumu. Država pod Slobodanom Miloševićem je izručila prvog optuženika Hagu – Dražena Erdemovića. Zoran Đinđić je napravio zatim nedopustivu istorijsku grešku izručenjem samo Slobodana Miloševića.

Treba li Vučić da ide na sahranu Ratka Mladića?

Treba li Vučić da ide na sahranu Ratka Mladića?

Mogao bih da vam kažem da je od tog trenutka više bilo nemoguće zavrnuti slavinu i da je Vojislav Koštunica onda pokušao samo da uredi tu saradnju. Mogao bih da vam kažem i da za vreme vlasti DSS nisu izručeni ni Radovan Karadžić ni Ratko Mladić i da bi tako i ostalo da je DSS nastavio sa svojim učešćem u vlasti. Ali sve je to u suštini nebitno.

Ostaje činjenica da smo se osramotili svi zajedno kao narod i kao nacija. Ne moramo pride, da prihvatimo i laži naših neprijatelja i njihovu verziju ratova u bivšoj Jugoslaviji kao istinu jer njihova verzija to naprosto nije.

**Mnogo je poturičkog duha i intelektualne i moralne slabosti

**Mnogo je poturičkog duha i........

© Danas