Poznato je da kada mesečeva sila povuče more prema kopnu, ili ga cunami na to nagna, voda nikada u trenu ne osvoji obalu. Plimski talasi to postepeno čine – korak po korak, a cunamski to čine brže.

Krenu pa stanu, pa se, opet, zbog inercije, otpora i kohezionih sila unutar vode okrenu prema pučini. A onda, ponovo započnu „osvajački“ pohod prema kopnu. I tako ciklično, centimetar po centimetar, metar po metar, dogod mesečeva sila, ili cunami, dejstvuje prema kopnu, more „osvaja“ obalu.

Tada nadobudni i umišljeni „pametnjakovići“ koji su se „raspištoljili“ u blizini obale, po zelenim ćuvicima i ravnici da tamo dižu svoje „kule i gradove“ i „gaje vinograde“, počnu da se kerebeče na more i da tiranišu sve oko sebe, a posebno one koje su naterali da žive na kršu ili uz samu obalu da bi im obezbeđivali „kozje mleko“ i „svežu ribu za uz vino“ zato što, navodno, „pomažu“ vodi da ih davi, i da ih plima/cunami potapa i uništava njihova „imanja“, a posebno zato što „sprečavaju dalju realizaciju njihovih velikih planova za bolji život........

© Danas