Gledajući sa strane deluje da su izbori u Mađarskoj važniji za sve druge nego za same Mađare. Preko njih okršaje su vodili Ukrajinci i Rusi, američki demokrate i republikanci, liberali i konzervativci, pristalice i protivnici Evropske unije…

I u Srbiji su ovi izbori praćeni pomno, da budemo pošteni, manje zbog mađarskog naroda, a više zbog toga šta bi mogli da znače za političku scenu u Srbiji.

Orban i Vučić su veliki prijatelji, saveznici, „šampioni stabilnosti“ koji su svoje zemlje okrenuli ka autokratiji koristeći iste metode-plašenje naroda spoljnim neprijateljem.

Nema ko se nije zapitao, ako može Orban u Mađarskoj, zašto ne bi pao i Vučić u Srbiji? Ako opozicija može tamo da se ujedini, zašto ne bi mogla i ovde?

Međutim, Orbanov poraz otvara i neka konkretnija pitanja. Naime, dve države ušle su u niz velikih zajedničkih projekata koji su u toku. To su veliki infrastrukturni projekti, veoma skupi, u koje su obojica uložili mnogo političkog i finansijskog kapitala.

Za Srbiju najakutnije je pitanje NIS-a. Američki OFAC je dao operativnu licencu NIS-u do 17. aprila, a do 22. maja je produžena licenca za razgovore u vezi sa potencijalnim izmenama vlasničke strukture kompanije. Razgovori se odnose na preuzimanje udela ruskog Gaspromnjefta od strane mađarske državne naftne kompanije MOL.

Ko je........

© Danas