Supruga i ja smo penzioneri. Živimo u Beogradu. Oboje smo u odmaklim godinama, u osmoj deceniji života. Srećni smo što smo još uvek u relativno dobrom zdravlju pa smo protekle nedelje odlučili da kolima otputujemo u Kikindu i posetimo taj grad o kome smo toliko lepog čuli, a do sada nismo bili u prilici da ga posetimo.

Krenuli smo na put. Dan lep, što bi se reklo kao stvoren za putovanje i uživanje. Okolo sređene oranice i livade, a onda malo, malo, pa naselja sa kućama i lepim sređenim dvorištima. Prolazimo i kroz centar Zrenjanina. Lep, veoma lep grad i ostavlja na nas veoma prijatan utisak da smo već pri prolasku rešili da sledeća destinacija našeg putovanja bude upravo ovaj grad.

Posle nepuna dva sata vožnje stižemo u Kikindu. Pošto smo se već ranije obavestili da je u ovom gradu najlepša ulica Petra Drapšina ušli smo i nju i tu parkirali kola.

Izašli smo iz kola a na ulici veoma malo ljudi. Verovatno zato što je nedelja, pa su ljudi još uvek u svojim domovima, iako je već podne.

Crta: Građanima stižu pozivi za glasanje na imena nepoznatih osoba, potrebna provera biračkog spiska

Crta: Građanima stižu pozivi za glasanje na imena nepoznatih osoba, potrebna provera biračkog spiska

Prilazim jednim kolima u koje je pre toga ušao jedan čovek i zatvorio vrata. Pažljivo mu pokucam na prozor, on okrene glavu, otvori prozor, a ja ga ljubazno pozdravim. On otvara vrata, izlazi iz kola a ja mu se obraćam rečima:

– Gospodine, mi smo iz Beograda. Prvi put smo u Vašem gradu. Zamolio bih Vas da nam pomognete i odgovorite samo na dva pitanja. Prvo, šta bi bilo vredno da posetimo ovde u Vašem gradu, a drugo da nam preporučite neki pristojan restoran gde bi smo mogli da ručamo.

On nas je mirno saslušao a onda počeo:

– – Ono po čemu je Kikinda najpoznatija to je ova Drapšinova ulica u kojoj se sada nalazimo. Poznata je po ovom drvoredu, odnosno po granama drveća sa obe strane koje se međusobno prepliću pa se ima utisak kao da se prolazi kroz neki zeleni tunel. Ova ulica se računa jednom od najlepših u svetu – učinilo mi se da je to izgovorio sa ponosom. – Treba posetiti i Narodni muzej u kome centralno mesto zauzima kostur mamuta Kike, samo što ne znam da li taj muzej nedeljom........

© Danas