Ovo moje vanredno obraćanje direktno je inspirisano obraćanjem novoustanovljene direktorke Javnog tajnog servisa u njihovom kultnom Dnevniku 2. Nije zgoreg pomenuti da kultni Dnevnik 2 na Javnom tajnom servisu već godinama, a možda i decenijama, ne gledam, i to zbog jakih anorektalnih bolova koje gledanje kultnog Dnevnika 2 kod mene izaziva.

Ipak, ovog puta sam, pošto u Danasu videh da se novoustanovljena direktorka obratila raji, bolje da ne pominjem gde nagurao gomilu supozitorija, šumećih tableta i japanskih kuglica, te sam odvažno, na odloženo, odgledao kultni Dnevnik 2. Takođe, nije zgoreg pomenuti i da ovo moje obraćanje, nemam šta kriti, sadrži izvesnu dozu gneva, stoga najlepše molim one što slatko propovedaju o gnevu kao o nezdravoj emociji da se ovog teksta klone. Možda i jeste nezdrava, ali je moja. Hvala.

Ono što bih najpre izdvojio iz obraćanja novouspostavljene direktorke Javnog tajnog servisa, a što je u meni i izazvalo izvesnu dozu gneva, jeste samodopadljiva izjava da je njen dolazak na čelo Javnog tajnog servisa – kruna njene karijere. Isprva se osetih kao da sam se, hteo-ne hteo, obreo na šabačkom vašaru taštine, a potom reših da se poigram i malo pretumbam sistem vrednosti iz kog ovakva izjava dolazi. Stavimo, načas, u prvi plan neke od nas iz drugog plana, tačnije, one čije karijere nisu baš tako blistave poput karijere novouspostavljene direktorke, one koji nisu imali dovoljno sreće, pameti ili ambicija, ili, pak, one koji se jednostavno nisu ložili na moć, lovu, jahte, skupe prnje, skupe automobile i Dubai.

Ko je Manja Grčić, nova........

© Danas