Kada se glupost smatra patriotizmom,

nije bezbedno biti inteligentan.

Pošto sam se 7. septembra, ne baš rano, probudio i bacio pogled na Danasov portal, nisam znao da li da se umijem ili da se ubijem. Prvi čovek moje velike mrsne pravoslavne crkve držao je opelo nad mrtvačkim sandukom čoveka koji je pobio cca 8000 ljudi, dok su u mimohodu ka mrtvačkom sanduku čoveka koji je pobio cca 8000 ljudi bili ministri, oficiri, vojnici, paravojnici, raja, Dodik, Vulin, bludni sin Danilo, Bokan-Harčenko & Đurđević Stamenkovski (žene vole oficire). Arno Gujon i Milovan Drecun bili su zauzeti taktičkim pripremama za Drugi kosovski boj.

Moram reći da mi ne pada na pamet da se ovde bavim ubeđivanjem nevernih Toma u to da je heroj Ratko, zapravo, bio ratni zločinac, jerbo od tog posla nema ništa. Čak i da nevernim Tomama podastrem niz dokaza o Ratkovim ratnim dejstvima – što je dosad činjeno bezbroj puta – malo ko bi se počešao po glavi i porazmislio o tome. Većina bi se, ako ne i svi, počešala po guzici i nastavila sa pevanjem ratnohuškačkih narodnjaka o heroju Ratku, presrećna zato što je upokojeni pobio toliko koliko je pobio. A pisac ovih redova, nije isključeno, izvukao bi deblji kraj. I nema tu nikakve posebne metafizike, iako ima zrnca alhemije, ali o tome ćemo za koji trenutak.

Park iz doba Đure (Macuta)

Park iz doba Đure (Macuta)

Svi narodi trebaju mitove, nema tu spora, ali što je narod nezreliji, baš kao i nezrelim pojedincima, biće mu potrebni detinjasti, da ne kažem neonatalni, mitovi. Pre svega oni zasnovani na nepoimanju ličnih i kolektivnih granica, dubokim........

© Danas