Nemoj me pogrešno razumeti, poštovani čitaoče, ali mi teško pada što su nas skoro svi naši susedi prestigli. Teško mi pada zato što znam da su svoj uspeh pošteno zaslužili. Težili su jasnom cilju, koračali pravo k njemu i dostigli ga. Hteli su uređenu i demokratsku zemlju i ostvarili su je.

Gledam kako su protekli parlamentarni izbori u Sloveniji. Bez obzira na pritužbe i zamerke, to je bio primer istinskih i slobodnih izbora. Okončali su se pata-kartama između dve dominantne partije. Jedne umereno leve i druge desno-populističke. Uz to, još nekoliko stranaka specifičnih obeležja sa znatno manjim uporištem u biračkom telu.

Koliko smo mi, ovde u Srbiji, daleko od ovakvog dostignuća? Kilometrima, miljama, svetlosnim godinama…

Daleko smo stoga što iskreno nećemo drugačije. Što lutamo i tumaramo bespućima stvarnosti, udarajući u bedeme zabluda kojima smo opasali sebe. I svoje živote. I svoju svest.

Slovenci su onomad bili lojalni Jugosloveni. Od 1918. do samog kraja. NJima se separatizam ne bi mogao spočitati osim u krajnjoj malicioznosti. Ali, kad je taj jugoslovenski okvir postao prepreka njihovoj nacionalnoj i čovečanskoj emancipaciji odlučili su da ga napuste. Prvo Savez komunista Jugoslavije, ubrzo i samu Jugoslaviju.

Pošli su evropskim putem bez zazora i oklevanja, pristupili Evropskoj uniji, izvršili mirnu tranziciju iz jednopartizma u višestranačje, iz ideološke autoritarnosti u delotvornu slobodoumnost. Promišljeno, postupno, strpljivo. Kod njih nije bilo kataklizmičnih lomova, pogibeljnih suprotnosti, međusobnog potiranja. Svi su Slovenci želeli isto: Evropu i demokratiju.

Može li šut protiv rogatog?

Može li šut protiv rogatog?

Alal im vera. Ovo kažem od srca. Alal im vera.

Danas mnogi Srbi odlaze u Sloveniju u emigraciju ili u pečalbu. Slovenija je, u našim suznim očima, postala poželjno mesto za život. Tamo se odlazi na rad ili na studije. Tamo se ostaje zanavek ili se povremeno vraća kući. Kako god, Slovenija je za nas nedostižni Zapad.

Bilo je ovde sumanutih umova koji su silom pokušali da spreče odlazak Slovenije. Bilo je sumanutih umova koji su tenkove slali ne bi li je zaustavili i zadržali u okvirima. Slovenačko nacionalno jedinstvo je, srećom, izišlo kao pobednik.

I iz godine u godinu, Slovenci su svoju državu, uslove života, svoje materijalno stanje unapređivali. Sa nešto više od dva miliona stanovnika i ograničenom teritorijom, stešnjeni između neupredivo jačih i brojnijih, našli su svoje mesto u evropskoj porodici naroda. Svoje istaknuto i ponosno mesto.

A gde smo mi zabasali u međuvremenu? Zaglavili se. I zašto?

Koji je glavni razlog ovolike provalije što među nama zjapi? Koji je glavni uzrok slovenačkog uspona i srpskog posrtanja?

Treba li ti dokaza, poštovani čitaoče? Samo uporedi tek okončane izbore u Sloveniji i ovo što nama predstoji na sutrašnji dan. I sve će ti postati belodano. Kristalno jasno. I veoma poražavajuće.

Nije, naravno, oduvek tako bilo. U prošlosti su uloge bile obratne. Srbija je prednjačila, Slovenija je išla njenim stopama. Ali neću da ronim suze nad prohujalim vremenima. Odveć sam to često radio. Nema ni koristi, ni vajde. Što je bilo, bilo. End of story.

U sadašnjosti, stvari stoje tako da je rezulat 5:0 za Sloveniju.

Fer je priznati boljem od sebe. Čaršijski red.

Ispred Srbije su i Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Upravo je pretekla i Crna Gora. uskoro će i Albanija.

Kao da ovde ta činjenica nikom ne smeta. Mi se i dalje bavimo nakaradno shvaćenom istorijom, nacionalnim pitanjem i državnom teritorijom. Mi bismo zapadno blagostanje i ljubav prema Rusiji u jedan mah. Neće moći. Ne ide. Ne biva. Još je u Srbiji najpopularnija ličnost Vladimir Putin. Zbog svog samovlašća ili zbog svog antievropejstva. Mrtva trka.

Na šta liči ova Srbija? Sa orkestriranim skupovima vlastodržaca, plaćenom publikom i kriminalnim crnokapuljašima. Sa primitivnom vlašću se razbacuje narodnim parama i kaćiperi pred belim svetom. Sa ovolikom prljavštinom, neredom i nebrigom. Sa javnim institucijama pretvorenim u svoju suprotnost. S batinama po grbači studentarije i pobunjenog građanstva. Sa lažima i obmanama, milostinjom i kićenjem. Gorki su to darovi. I gorki i porazni.

I sve to zarad vlasti. Zarad poriva da se nad drugim svoja volja natura. Da se razmahuje silom. Da se ima i može više nego što ima smisla. Da se šepuri i sopstvenim imanjem bodu oči naroda.

Navikli smo se na ovo. Za drugačije i ne znamo. I ne verujemo da je mogućno. Da je dostižno. Da smo sposobni za promenu.

Čekamo da se Srbija menja, a da mi ostanemo isti. Zagušeni u vlastitom brlogu, u lavirintu predrasuda i zavaravanja. Otrovani smo iskrivljenim pogledom na svet. Naopakim vrednostima i pogrešnim prioritetima.

Izvini, poštovani čitaoče, ali ako su ovakvi ljudi oni za koje se glasa, onda se nemamo čemu nadati.

Svojevremeno su ljubljene Miloševićeve uramljene slike. Danas se kliče i pljeska njegovom nasledniku.

Odgovara li nam ovaj užas u kom se nalazimo? Nije li nam loše zato što za bolje ne znamo. I nećemo da znamo.

Ne obmanjujmo se. Većina je u ovoj zemlji pasivna. Nezainteresovana. Inertna. Potonula u konformizam i letargiju.

Digla ruke od budućnosti. Život od nemila do nedraga. Od šanka do šanka.

U Srbiji ne postoji opšta saglasnost u kakvoj državi želimo da živimo. Šta nam znači Evropa, a šta demokatija. Šta nam znači pravda, a šta odgovornost. Šta je istinska stručnost, a šta je kupljena diploma. Šta je istina, a šta izmišljotina.

Kako se lako kompleks inferiornosti pokazuje kao kompleks superiornosti! Kako se lako negativan stav o sebi pokazuje kao samohvalisanje.

Da li nam je bar malčice neprijatno kad vidimo današnju Sloveniju? Primećujemo li razliku?

Nekad su se Slovenci ugledali na Srbe. U Srbima tražili uzor i primer. Sad bi trebalo da se Srbi ugledaju na Slovence.

Da od njih uče, kad moram da kažem. A moram, jer jeste tako. Žao mi je, ali jeste. Sami smo krivi.

Ne sviđa ti se, poštovani čitaoče? Ni meni se ne sviđa. No, morali bismo pamet u glavu i da zasučemo rukave kako bismo to što nam se ne sviđa ispravili. Volja je ključ. Tek potom plan, rad i posvećenost.

Čeka nas odluka o tome ko će u kojoj opštini biti apsolutan gazda. Ko će vedriti i oblačiti, bahatiti se i šenlučiti. Mi tako doživljavamo vlast.

„Ma pusti ga Protiću, mnogo je jak.“

Nije jak zato što je načitan. Ili, ne dao bog, što je pošten. Jak je zato što je silan. Što mu je omogućeno da bude jak. Što mu sila u topuzu leži.

A mi stojimo sa strane i gledamo.

Neće studenti sami promeniti Srbiju. Još će je manje promeniti oni koje studenti podržavaju.

Moraćemo svi mi da se potrudimo. I damo sve od sebe. Pod uslovom da nam je uistinu stalo.

U suprotnom, ostadosmo zakovani za dno.

Uostalom, videćemo sutra…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Život • 26.03.2026. 10:55 Kada se pomera sat 2026: Tačan datum, u kom smeru ide kazaljka i kako da preživite dan kada „nestaje“ jedan sat

Kada se pomera sat 2026: Tačan datum, u kom smeru ide kazaljka i kako da preživite dan kada „nestaje“ jedan sat

Politika • 26.03.2026. 11:37 Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Sport • 27.03.2026. 22:50 (KRAJ) Španija – Srbija 3:0

(KRAJ) Španija – Srbija 3:0

Sport • 27.03.2026. 07:18 Selektor Španije o Srbiji: "Iznenađen sam što nisu imali bolje rezultate, jer imaju fantastičan tim"

Selektor Španije o Srbiji: "Iznenađen sam što nisu imali bolje rezultate, jer imaju fantastičan tim"

Društvo • 26.03.2026. 19:52 Meteorolog Nedeljko Todorović o najavljenoj promeni vremena

Meteorolog Nedeljko Todorović o najavljenoj promeni vremena

© Danas