Ode dosadašnji predsednik Srbije. Ode isto onako kako je vladao bezmalo jednu deceniju. Patetično, vlastoljubivo, jeftino. Ali, ode. Da li će nam se vratiti u liku premijera? Ne dao Bog.

Moraćemo i mi malo da se potrudimo ne bi li smo ga u tome sprečili. NJegova je ostavka, u stvari, jedan providan i trapav manevar kako bi svoju vlast produžio. Nije on otišao tek tako. Otišao je da bi ostao.

No taj njegov manevar odškrinuo je dveri našeg narodnog spasa. Mala šansa koju ne smemo propustiti. Mala šansa da se ratosiljamo i njega i njegovog režima i njegovih ljudi. Mala šansa da predupredimo pogibeljnost što se nad Srbijom nadvila poput najcrnje nemani.

Pitanje svih pitanja je ovo.

Može li se njegova vlast i njegovo vlastodrštvo smeniti demokratskim putem? Može li izborna kampanja, dan glasanja i prebrojavanje glasova proteći regularno i u miru? Možemo li ga zamisliti u ulozi gubitnika koji pobedniku čestita i svojevoljno predaje vlast?

Ono što smo dosad videli i što gledamo ne deluje ohrabrujuće. Svedočimo još više onome što smo doživljavali na ranijim izborima i u ranijim kampanjama. Prljavštinu, niske udarce, uvrede, bezočne laži… Svedočimo zloupotrebama u najavi, pripremama za mnogostruke manipulacije, planove za očuvanje vlasti po svaku cenu.

Vukovo mladunče dlaku menja, ćud nikad, parafraza je poznate izreke. Odnosi se na vuka jednako koliko i na vuka u deminutivu. Capisci, poštovani čitaoče?

Milije bi mi bilo da je podneo ostavku pod pritiskom stotina hiljada iskupljenih ljudi nego ovako. To bi bila prava stvar. Da ga je narod oterao s vlasti. No, kako god, poslušao me je i sklonio se. Da li privremeno, da li samo nakratko ili zauvek, uskoro ćemo saznati.

Ponavljam. Ako uistinu želimo da mu vidimo leđa, biće neophodno da najozbiljnije prionemo na posao. Pobeda protivnika režima na izborima mora biti nepobitna. I naša gotovost da tu pobedu branimo. Ne dozvolimo da nam bude oteta kao što se desilo u........

© Danas