Ne treba nam ni Evropska unija, ni Venecijanska komisija, ni Bog Otac Savaot da bismo shvatili šta je namera vladajućeg režima u Srbiji. I kakav mu je istinski karakter.

Sve što vlast radi, radi s jednim glavnim ciljem. A taj cilj je apsolutna kontrola nad životima svih i svakog građanina ove zlehude zemlje.

Ništa drugo njih ne interesuje, niti i o čem drugom brinu.

Čeka nas ulica, sa izborima ili bez njih

Čeka nas ulica, sa izborima ili bez njih

Kako to ostvaruju? Zloupotrebom svega što im stoji na raspolaganju. Policiju su stavili pod svoju totalnu kontrolu i od nje napravili partijsku gardu u dubokoj sprezi sa organizovanim kriminalom. Oba su oruđe i oružje u rukama vlasti. Pravosuđe su sebi podredili mešavinom pritiska i zakonskih promena kako bi služila njihovim isključivim interesima. Isto važi i za medije, biznis, javne službe. Sve.

Imamo posla s jednim autoritarnim režimom. Autoritarnim i po mentalitetu vlastodržaca i po metodima funkcionisanja.

Ima li ikog kom ovo nije jasno? Ima li ikog ko stvarno veruje u dobronamernost i demokratičnost ovog režima? Ovde ili u svetu.

Prost odgovor je – nema.

Ima samo onih koji se prave nevešti ili nezainteresovani.

Većina stranaca intimno misli da Srbija bolje ne zaslužuje, ali i da bolje ne želi. Drugi, privilegovani u domaćim okvirima, hvale vlast zato što od nje imaju znatne hasne.

Narod je sluđen. Vidi da ne valja, ama ne zna šta bi učinio. Šta bi smeo. U kom smeru i s kojim motivom.

Decenijama se u Srbiji građanstvo truje protiv političkih stranaka. Protiv demokratskih, opozicionih stranaka. Klasična zamena teza. To što političke stranke nisu idealne koristi se kako bi se ogadio višepartizam kao politički sistem.

Podrazumeva se da je vladajuća partija jedina nepogrešiva i pozitivna i da ona jedina polaže pravo na bavljenje........

© Danas