Dugo pamtim. Nije ni čudo s obzirom na starost. Nekad nije zgoreg.

Prve demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića održane su 1989. upravo u Takovskoj ulici na uglu sa Majke Jevrosime. Isto kao i danas, tri i po decenije docnije. Tad je u sukobu s policijom rđavo prošao Borislav Pekić. Prebili su ga na mrtvo. No, čoveku koji je u devetnaestoj godini bio osuđen na petnaest godina robije, od kojih je odležao skoro šest i to takođe iz političkih razloga, ove batine su bile redovno stanje stvari. Pekić je celog života bio opozicionar i protivnik vlasti. I Brozove, i post-Brozove i Miloševićeve. Da je živ bio bi i ove aktuelne. Učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke i bio inspirator osnivanja DSS-a. Nažalost, prerana smrt ga je sprečila da joj bude prvi i najviđeniji član. Dogodilo se to davno, u leto 1992.

Masovan građanski protest 9. marta 1991. organizovan je u znak pobune protiv tadašnje uređivačke politike Radio-televizije Beograd (Srbije). Laži, neistine i odvratne optužbe na račun opozicionih lidera prevršile su svaku meru. Taj pogon za indoktrinaciju miliona ljudi znatno je pomogao Miloševiću u pobedi na prvim višestranačkim izborima u Srbiji posle Drugog svetskog rata decembra 1990. Usput, Srbija je bila poslednja od svih jugoslovenskih republika koja je to učinila. Prethodno je jednostranačka, komunistička skupština, donela nov ustav krojen po Miloševićevom liku i delu. Bili su to izbori čiji se ishod znao unapred. Kao i toliko puta u potonjim pokušajima.

Tog 9. marta zahtevi demonstranata su se odnosili na ostavke čelnih ljudi RTB zbog njihove odgovorosti u širenju neistina i besomučne režimske propagande. Uprkos ogromnom naporu, tuči i suzavcu i dve žrtve nereda, nije se uspelo. Medijski servis pod kontolom vlasti nastavio je po starom rušeći svaku granicu pristojnosti, dobrog ukusa i ljudskosti.

Tokom krvavih ratova devedesetih, RTS se pretvorio u ratnohuškačku........

© Danas