Ustav – mrtvo slovo na hartiji. Zakon – takođe. Rezultati izbora – beznačajni.

Videsmo ovu bruku u Zaječaru i Kosjeriću. Ako su to izbori, onda je jasno šta bi nas čekalo kad bi režim zaista rešio da ih raspiše. U ovakvim okolnostima i odnosu snaga, protiv aktuelne vlasti je NEMOGUĆNO pobediti. Zato se manimo iluzija. Ovo, razume se, nipošto ne znači da sam protivnik izbora u načelu.

Čitavog se života zalažem i borim za demokratiju, a ona u prvom redu podrazumeva slobodne i fer izbore. A ovo nisu ni slobodni, nisu ni fer, nisu ni izbori. Ovo je smokvin list za represivnu autoritarnost. Izbori bez izbora.

I prethodna glasanja poslednjih godina rečito su svedočila o tome kako vladajuća partija u Srbiji shvata izbore. I čemu joj služe. Pokazala nam je belodano na kakve je sve zloupotrebe spremna samo da bi se održala na vlasti. U uslovima, kakvi sad postoje, ona je praktično NESMENJIVA. Potrebno je pre svega promeniti ukupnu društvenu i političku paradigmu ne bi li izbori ponovo postali mehanizam za odgovor na pitanje ko će vršiti vlast.
Ergo, zaključujem.

Zahtev da se održe prevremeni parlamentarni izbori i nada da bi se njima razrešila politička kriza u Srbiji porazom naprednjaka zvuče, u najmanju ruku, naivno. I veoma nerealno. Studentima se ovakav potez može pravdati mladošću i neiskustvom. Starijima ne može. I ne sme.

Moraćemo ponovo…

Pritom, ni režim, ni vladajuća stranka, ni prvi čovek države, kako sad stvari stoje, ne pristaju na raspisivanje izbora. Time ova tema gubi svaku svaku aktuelnost. I svaki značaj.

„Glavu dajem, poslaničku legitimaciju ne dajem“. Ovo je savremena parafraza poznatog pokliča Hajduk Veljka Petrovića,........

© Danas