Evo mog pitanja za ovu subotu. I za svaku sledeću subotu. I za bilo koji budući dan.

Da li je Ustavni sud Srbije u poslednjoj deceniji i duže doneo i jedno obavezno mišljenje, i jednu suverenu odluku, koja je suprotna interesima vlasti?

I potpitanje: koliko je doneto presuda, to jest rešenja, redovnih sudova koja su ostala na pravnoj snazi, a da su protivrečila očekivanjima vlasti?

Odgovor ne moram navoditi. Očigledan je sam po sebi.

Otud je odveć naivno računati na ustavnost i zakonitost, na to da će se režim i njegov prvi čovek držati propisanih normi i rokova. Ovo prosto stoga što ne postoji niko, nijedna institucija, koja bi ih mogla odvratiti od kršenja ustava i zakona. Nekamoli zaustaviti.

Živimo u autokratiji i autoritarnosti. Drugim rečima, živimo u bezakonju. U sistemu u kom vlastodršci mogu činiti šta im se blagoizvoli. Mogu izglasavati zakone po svom nahođenju, mogu postojeće zakone ignorisati, mogu ih svakojako tumačiti i selektivno primenjivati. Ako im je ćef. Mogu sve što im na pamet padne. Svemogući su. Ničim ograničeni. Ni od koga kontrolisani.

Lako je zamisliti da Ustavni sud proglasi produženje mandata predsedniku Srbije. Mogao bi i da mu dozvoli treću kandidaturu. Nije isključeno ni da ga ozakoni kao večitog predsednika. Uvek će se naći prigodno obrazloženje. Ima ljudi čiji je obraz pendžetiran.

Isto važi i za izbore.

Pred nama su dve realne opcije. Prva je da vlast, u potpuno neregularnim uslovima, odnese još jednu pobedu kao toliko puta ranije. Druga je da, uprkos porazu, objavi svoju pobedu i poruči nam: „Mi smo vlast i šlus!“

Iskreno, ne deluje mi verovatan scenario po kom će predsednik Srbije prihvatiti poraz i svojevoljno priznati trijumf boljem od sebe. Još mi je manje verovatno da će se ikad vlasti odreći i skloniti sa javne scene. Jednom vlastodržac, zauvek vlastodržac.

Ima li ikog u Srbiji ko u ishod demokratske smene vlasti istinski........

© Danas