Pomozimo Ružiću da (p)ostane odmetnik. Ne želim da zvučim paranoidno, ali verujem da je prevencija najbolji oblik zaštite, kako zdravstvene tako i političke.

Sve je počelo pre nekoliko meseci, kada je Branko Ružić počeo otvoreno da kritikuje sadašnji režim, naročito šefa države. Nekako je to delovalo zaista simpatično, nije ukazivalo na bilo kakve skrivene namere, a možda ni sad ne ukazuje. Gledam da ne zvučim paranoidno opet. Nije Dačić tome pridavao mnogo značaja, čudno, zar ne? Nekako mu je odnos prema tome bio kao kada roditelji brinu jer njihov tinejdžer dolazi kasno iz izlaska, ali ipak ne žele na paniče.

Radi boljeg praćenja događaja najbolje je da krenemo od samog razvoja priče, a ona počinje 17. avgusta. Dakle, tog ponedeljka Ivica Dačić izlazi u javnost sa saopštenjem da je SPS na glavnom odboru doneo jednoglasnu odluku da samostalno izađu na izbore. Zanimljivo, nakon toga prorežimski mediji izgoreše od potapanja SPS-a, DJV umalo da doživi nervni slom. Dođe onda šef i kaže „ma šta vam je ljudi, nikakva frka, uvek su oni izlazili sami na izbore“. Jasno nam je da DJV samo radi ono što šef zapovedi, pa je tako i tu prašinu podigao na zapovest.

Još tri ostavke nakon isključenja Branka Ružića iz SPS-a

Još tri ostavke nakon isključenja Branka Ružića iz SPS-a

E sad, opoziciona javnost bila je pametna, pa se nije okliznula i dala veliki značaj ovoj temi. Kažu i iskusni analitičari da nema potrebe da se diže prašina, da je SPS zaista uglavnom izlazio samostalno, uz neke manjinske partnere samo.

Ipak, svaka odluka pred ovako važne izbore, ma koliko bila uobičajena i već viđena, jeste važna. Bilo je tu različitih interpretacija, pa su mnogi naslovi glasili „SPS samostalno na izbore, ZAŠTO? Ipak, najinteresantnija i najrelevantnija interpretacija za ovu priču........

© Danas