U knjizi „Nova klasa“, Milovan Đilas ukazuje na tendenciju vladajuće stranke da sebi pribavi posebno privilegovan položaj u društvu samo na osnovu tvrdnje da je ona jedina ispravna snaga u političkom sistemu.

Tvrdnjom se opravdavaju zamerke da se političke i druge funkcije dodeljuju na osnovu političke pripadnosti, a ne sposobnosti i stručnog znanja.

Takva praksa nužno vodi odvajanju partije od masa i stvaranju birokratije, a klasa koja samu sebe „birokratizuje“ ne može se boriti protiv birokratije, odnosno protiv sebe.

I tu prestaje svaka dalja izgradnja društva. Nova klasa povlači se u svoj zatvoreni krug, poslove obavlja rutinerski, nezainteresovano, zabavljena isključivo prikupljanjem novih privilegija. Društvo stoji, zaglavljeno, i propada.

Ne može se osporiti ovo razmišljanje ako je reč o političkoj borbi, ali se ne može prihvatiti ako takvu političku praksu primenjuje državni organ nezavisan od političkog uticaja, u kome je svaki politički rad zabranjen.

A to čini JTOK.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), u svom nedavnom saopštenju čija sadržina više podseća na Deklaraciju, samo sebe proglašava „poslednjom linijom odbrane“ (verujemo, društvenog poretka), ali niti pruža dokaze za tu tvrdnju, niti uviđa njenu oprečnost zato što je javno tužilaštvo ozakonjeno kao prva linija odbrane, a ne kao grupacija za represiju i naknadnu kontrolu štete ili eventualni popis iste, jer na kraju svake linije odbrane ne ostaje mnogo toga.

Ustav sudstvu i tužilaštvu garantuje izuzetnu zaštitu: stalnost,........

© Danas