Zemlju je spalio Milošević/Šešeljev režim. Naprednjačka vlast nasledila je solidnu osnovu za dalji rast i razvoj. To nasleđe nije bila propala ekonomija kao 2000. godine.

Srbija je ustala iz pepela.

Izjavio je predsednik Srbije na sednici Generalne skupštine UN (Tanjug, 23. septembar 2026).

Srbiju smo kao feniks podigli iz pepela.

Izjavio je bivši predsednik Srbije na mitingu Srpske napredne stranke u Pančevu (Politika, 7. oktobar 2026).

(Da ne bude zabune, u pitanju je ista osoba).

Je li Srbija zaista te 2012. kad su naprednjaci preuzeli vlast bila zgarište, poput Deliblatske peščare pre dva meseca?

Iako je prošlo 15 godina otkako naprednjaci vladaju Srbijom oni se i dalje veoma često i olako koriste poštapalicom o Srbiji kao sprženoj zemlji koja im je ostavljena u nasleđe a koju su oni ekonomski rekultivisali i dali joj pozlaćenu polituru. Iako podaci ne potvrđuju ovu reminiscenciju (zamagljeno sećanje) bivšeg predsednika, narativom o „Srbiji feniksu“ i dalje se uporno manipuliše, s uverenjem da Srbi sporo pamte i brzo zaboravljaju. Naročito pred izbore.

Pitanje nasleđa je značajna, ali i često zloupotrebljavana tema među političkim akterima, ne samo u Srbiji. Zarad objektivnog informisanja javnosti važno je nepristrasno sagledavanje stanja do i od 2012. godine, kad je Srpska napredna stranka zamenila Demokratsku stranku u Nemanjinoj 11 i na Andrićevom vencu. Ovaj tekst delimični je nastavak teksta „Rđava ostavština čeka pobednike izbora“ (Danas, 21.09.2026), koji se na dva primera (Delez i NIS), a bez makroekonomskih pokazatelja, bavio temom šta naprednjaci, ako izgube na parlamentarnim izborima 25. oktobra, ostavljaju u nasleđe novim upravljačima Srbije.

Ali, vratimo se jednoj od ključnih propagandnih smicalica. Jesu li naprednjaci zaista 2012. godine zatekli sprženu zemlju koju su podigli iz pepela? Zlonamerni posmatrač zapitao bi se da li je taj požar amaterski pokušan da se gasi epskom poplavom kolubarskih kopova 2014. godine, što je bila jedna od najvećih korupcionaških afera koja je obeležila vladavinu naprednjaka i pokazala njihovu (ne)sposobnost upravljanja državom kao javnim dobrom.

S ove istorijske distance vredi se zapitati je li nasleđe koje su naprednjaci dobili od demokrata 2012. bilo očajnije od nasleđa koje su 2000. godine demokrate i DOS dobili od Miloševića i Šešelja? Teško je setiti se da je 2000. ili 2001. godine Zoran Đinđić govorio da je od „crveno-crnih“ (koalicija SPS-SRS) u nasleđe dobio sprženu zemlju, niti su se Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić hvalisali da su DOS i demokrate podigle Srbiju kao feniks iz pepela. U periodu od 2000. do 2012. godine vladajuće garniture (DOS, DS, DSS i G17 plus) morale su da se izbore s dva ogromna izazova.

Jedan je bio nasleđe države koju su vodili Milošević i Šešelj, a drugi globalna finansijska kriza. Demokrate nisu 2012. ostavile naprednjacima pozlaćenu Srbiju, ali je država u svakom pogledu izgledala zdravije, pristojnije i prosperitetnije nego što su je nasledili od socijalista i radikala (čiji je istaknuti član bio doskorašnji predsednik Srbije). Ono što su „žuti“ ostavili kao nasleđe naprednjacima bila je solidna osnova za dalji rast i razvoj. To nasleđe nije bila propala ekonomija kao 2000. godine. Neuporedive su startne pozicije 2000. i 2012. godine. Milošević/Šešeljevo nasleđe bilo je nešto najstrašnije što može da zadesi jednu državu i građane.

Studenti probudili Srbiju, pomirili region, na korak do Nobela

Studenti probudili Srbiju, pomirili region, na korak do Nobela

Od maja 1992. do januara 2001. godine Srbija (SR Jugoslavija) je bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija i u potpunoj međunarodnoj izolaciji zbog ratne politike Slobodana Miloševića. Te sankcije značile su zabranu uvoza i izvoza, zatvoren pristup svim finansijskim izvorima, zabranu letova i preletanja teritorije stranih zemalja svim avionima koji lete s teritorije Jugoslavije, smanjenje osoblja diplomatskih misija, zabranu učešća u sportskim događajima, suspenziju naučne i tehničke saradnje i kulturnih veza, oštar vizni režim i izgubljena tržišta. I drugu najveću inflaciju u istoriji čovečanstva.

Paklica cigareta koštala je jednog dana pre podne milijardu dinara, a uveče dve milijarde dinara, kilogram hleba 674.058 dinara, kilogram suve slanine 11 miliona dinara, deset jaja 2,4 miliona, kilogram šećera 2,6 miliona, litar zejtina 2,1 milion, kilogram........

© Danas