Ukidanje honorarnog rada i brže sprovođenje Zakona o obaveznom pripravničkom stažu. Piše u Rezoluciji studentskih demonstracija. Objavljenoj 3. juna 1968. godine. U potpisu: Akcioni komitet demonstranata i zbor studenata u Studentskom gradu.

Zapošljavanje na neodređeno posle 12 meseci. Piše u u „Programu za radnike“. Deljenom učesnicima mitinga na Slaviji 23. maja 2026. godine. U potpisu: Studentski protest.

U letku, pretencioznog naslova „Program za radnike“ (objavio ga Nedeljnik), ima još šest tačaka kojima se studenti obavezuju šta će sve uraditi za radnike (pretpostavljam kad pobede na parlamentarnim izborima i formiraju vladu): povećanje minimalne zarade i njeno usklađivanje s inflacijom, uvođenje toplog obroka u vrednosti od 10 odsto od osnovne zarade, isplata regresa u iznosu prethodne mesečne plate, zakonska zaštita od premeštaja, češće radne inspekcije i veće kazne za zloupotrebu zakona od strane poslodavca i širenje pravne kategorije radnika na svakog ko obavlja rad kod poslodavca.

Sprega države i kriminala ugrožava ekonomiju

Sprega države i kriminala ugrožava ekonomiju

Po „ukusu i mirisu“ kojima odiše, radnički memorandum iz 2026. asocira na Rezoluciju „crvenog univerziteta Karl Marks“ iz 1968. kad su Novim Beogradom i dvorištem Kapetan Mišinog zdanja odjekivale parole „radnici, studenti“ i „studenti, radnici“. Pa dobro, prošlo je samo 58 godina.

„Program za radnike“, iako za sada samo u obliku letka, verovatno je deo šireg predizbornog paketa Studentskog pokreta, kome pripada i nedavno predstavljen šokantni Memorandum o Kosovu u Metohiji, po mnogo čemu sličan Memorandumu Srpske akademije nauka i umetnosti iz juna 1986. godine. Pa dobro, prošlo je samo 40 godina, a o posledicama tog Memoranduma raspitati se kod građana nekih susednih država. Iako se trudi da zadire „samo“ u oblast radnog prava, „Program za radnike“ baštini tradiciju i nasleđe socijalizma iz perioda vladavine Josipa Broza Tita kad su radnici formalno bili vladajuća klasa ondašnje države i zaštićeni kao „beli medvedi“.

Ideja Studentskog pokreta s Memorandumom o Kosovu mogla bi da liči na kompromis koji je Zoran Đinđić napravio stvarajući DOS, široku političku koaliciju koja je okupila građanske tržišno orijentisane reformiste i konzervativne nacionaliste bogomoljce s ciljem demontaže režima Slobodana Miloševića. S te tačke posmatrano,........

© Danas