Mobilni zuji sa patosa. Premećem se na stomak. Majmun. „Ej, lepoto“, javljam se razdragano, „otkud ti?“ „Evo me kod šefa“, odgovara glasom koji odaje izrazito neraspoloženje.

„Pa šta bi, je l’ neko umro?“, smejem se, a on teško diše. „Nije trebalo da se šibate belim u zatvorenom. Ima nešto novo, prava stvar za ovu situaciju, ali jebiga, nema više. Odnosno, možda ima, zovite premijerku. Ona garant ima.“

„Jocko je umro“, izgovara, potresen. Jocko je bio šofer Žvalavog i tajni snimatelj njegovih brojnih ekscesa.

Istorijska bitka studenata i građana

Istorijska bitka studenata i građana

„Prekjuče. I tri kobre. Juče.“

„Au. A vi, kako ste? Mislim, šef i ti.“

„Daj mi ga, daj mi ga“, čujem Žvalavog, koji mu otima telefon. „Ej, Dragiša, zdravo.“ Zvuči kao da prenosi Titovu sahranu.

„Otkud ti u pola tri?“, radostan sam, u najmanju ruku. Ne mogu da razaznam da li je od droge ili zbog apokalipse.

„Brate, ako bi mogao vakcine da nam doturiš…“

„Kakve vakcine, Žvalonjo?“, iznenađen sam.

„Pa za kugu! Rečeno mi je da su vakcine kod........

© Danas