„Dragi čitaoci, baš smo krenuli da vam pišemo recept za još jedno letnje jelo, kad nas je prekinula divna pesma.“

„Ja sam rođen tamo dole gde protiče Driiim, ja sam momče sa Kosova ponosim se tiiim…“

„Ijao, kakav lep glas, osećamo se omađijanim. Ma ko to tako divno peva ovu lepu pesmu?“

„Tu sam rođen tu ostajem, božura mi mooog, oj božure, oj simbole, boja kosovskooog…“

„Pa to ste vi, gospodine Nenormalni! Kako ste samo muzikalni!“

„Ne prekidajte me. Dva drugara ko dva brata odrasli smo miiii, Bog ubio, Bog ubio ko nas rastaviii…“

„Ako biste mogli samo…“

„Nemoj druže nemoj brate božura ti tvooog, ne ostavljaj u nevolji nikad druga svooog. Ajmo refren svi zajedno, braćo!“

„Ali, ne znamo reči!“

„Dobro, ionako je gotova pesma. Nisam ni sumnjao da ne znate reči, vi ste autošovinistička ustaška novina. Patriotske pesme su za vas misaona imenica.“

„Izvinite, ali baš dok ste pevali drugu strofu, srušeno je sedamnaest srpskih objekata na Gazivodama!“

„Ne dam Gazivode, eto, ne dam, pa vi gledajte šta ćete. To je sve što imam da kažem na tu........

© Danas