„Gospodine Nenormalni, otkud vi u Francuskoj?“

„Odlučio sam se za junaštvo u vidu akcije izviđanja mog statusa u inostranstvu. Naime, seo sam u falkona i odleteo u Francusku, da vidim hoće li me neko uhapsiti zbog ‘Sarajevo safarija’, Superega ili balkanskog narko-kartela. Niko me nije uhapsio i dalje sam slobodan da radim šta hoću. Srbija odavno nije videla veći podvig.“

„Samo zato ste išli u Francusku?“

„Ne, poveo sam sa sobom i novinare iz Srbije, kako bih pred njihovim mikrofonima pljuvao političara Đokića i folirao kada ću da raspišem izbore.“

„Pominjali se i Piculu, ako se ne varamo.“

„Ah, umalo da zaboravim. Kad izgovorim ‘Picula’ usne mi postanu naročito senzualne. Mislim da ću, ako izgovorim to ime dovoljan broj puta, kod prisutnih izazivati nesvesticu usled zaslepljenosti mojom lepotom. Picula, Picula, Picula…“

„Molimo vas, prestanite, gospodine Nenormalni. Zavrtelo nam se u glavi, ali ne od vaše lepote.“

„U redu, prestaću, ali samo zato što ste me lepo zamolili.“

„Kad ste već u Francuskoj, da li ste se sreli sa vašim velikim prijateljem........

© Danas