U trenutku kada čitate ovaj tekst, subota je – i svi znamo gde smo predveče. Svakakvi se policajci po gradu smucaju, a priča se da postoje čak i kriminalci bez uniforme; ne znamo šta nas čeka, ali znamo da nema nazad: Srbija ne sme da stane, eto bar jednog opšteg konsenzusa – samo što to nije ona sloga što Srbina spasava, no naprotiv.

Kako bilo, ne sumnjam da će Slavija i ovoga puta biti veličanstveno pokazivanje zuba, što u huljinskom štabu stvara zazubice i želju da nam makar zube polomi. Ukoliko pak ovo čitate u nedelju, nadam se da je prošlo manje-više mirno i da smo, što je najvažnije, svi na broju. Tastatur-generali verovatno prigunđavaju što je još jedan veliki skup prošao a da nismo onim drvenim ovnom za razbijanje dveri srednjovekovnih zamaka – ili bar ljudskim žrtvenim jarcima – udarili na bataljone naoružanih krvoloka kojima je opasan Andrićev venac i time uradili baš ono što lord Žvaldemort priželjkuje još od prvog dana. Računam da je razum ipak prevladao, a u tom slučaju vredi nam da, obodreni energijom i nadom, ipak bacimo pogled na događaje koji su suboti prethodili. Jer tu ima svačega što ne bi smelo da se potopi lepim snimcima s drona.

Čuli smo, na primer, da izbori ipak neće na leto. Neki su verovali u jul ili avgust: ložionica je radila svoje, ta je ideja uostalom dovoljno kvarna da liči na klasik-potez šibicarstva. Mrcvarenje, međutim, liči još više, te je logika sugerisala da će ipak ono biti odabrano. Prva usta Srbije sada........

© Danas