Već šest godina upozoravam glasno i dokumentovano da je Aleksandar Vučić od Telekoma Srbije napravio svoje najjače političko oružje. Da je državni telekomunikacioni gigant pretvorio u batinu kojom se dave slobodni mediji i u kasicu-prasicu iz koje se hrani njegov kartel. Ovaj mehanizam medijskog monopola nije demantovan nijednim dokazom, naprotiv, potvrđem je nereagovanjem upravo onih koji su bili dužni da reaguju.

Tokom svih ovih godina jedni mi nisu verovali, drugi su se podsmevali, treći govorili da preterujem i da ne može baš to tako. Bilo je i onih koji su me pitali čemu tolika upornost oko jedne telekomunikacione kompanije, kao da je Telekom samo firma, a ne poslednja linija odbrane medijskog mraka u ovoj zemlji. Kada me je 2020. zbog tih upozorenja koje sam iznela ispred sedišta Telekoma, fizički napao bivši radikal Draško Marković, a sada SNS funkcioner i direktor Telekoma za ljudske resurse, mnogi su samo odmahnuli rukom. Neko je čak uspeo da u tome vidi incident, a ne poruku da je kartel braće Vučić u ovaj državni gigant ubacio osobe koje su spremne fizičkom silom ućutkaju svakog ko postavi pitanje kakvu to korupciju izvodite s našim novcem?! Ni tada nisam odustala.

Kada sam tražila Zagorku Dolovac po Srbiji da joj lično uručim koruptivni ugovor Telekom-Žeželj vredan gotovo 38 miliona evra, ugovor kojim je državni novac pretvoren u privatnu televiziju Kurir i tabloid u........

© Danas