Isplativost ulaganja u solarne sisteme za domaćinstva u velikoj meri zavisi od potrošnje električne energije. Korisnici sa većom potrošnjom, naročito oni koji redovno prelaze u crvenu zonu, kada je cena električne energije najviša, najbrže osete ekonomske koristi od sopstvene proizvodnje.

U njihovom slučaju, period otplate investicije može biti kraći od tri godine, čak i bez dodatnih subvencija ili podsticaja.

S druge strane, kod manjih potrošača, posebno onih čija se potrošnja kreće oko proseka, povraćaj investicije može trajati znatno duže, čak i preko deset godina.

Ipak, i za ovu grupu korisnika računica postaje sve povoljnija. Naime, dodatni vetar u leđa dolazi s dva pravca: cena električne energije u Srbiji je u porastu, a očekuje se da će taj trend biti nastavljen usled tržišnih, klimatskih i regulatornih faktora. Istovremeno, cena solarnih sistema konstantno opada (u poslednjih 15 godina smanjena je za više od 90%), piše u autorskom tekstru za Klima101.rs Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Međutim, da bi investicija zaista bila isplativa, ključno je pravilno dimenzionisanje sistema. Elektrana treba da bude projektovana tako da pokriva sopstvenu potrošnju, bez značajnih viškova. Ukoliko je sistem predimenzionisan, višak proizvedene električne energije koji domaćinstvo ne potroši predaje se snabdevaču bez ikakve finansijske nadoknade. U tom slučaju, deo uloženog novca ne donosi stvarnu korist, što produžava vreme otplate investicije.

Vreme radi za one koji krenu ranije. A kada je reč o solarnim elektranama – što pre, to bolje.

Za industriju solarna energija nije samo ekološki gest, već pametna poslovna odluka. Industrijski potrošači plaćaju struju po tržišnim cenama, koje su znatno više od subvencionisanih cena za domaćinstva. Zato im se svaki kilovat čas koji sami proizvedu isplati višestruko, ne samo kroz niže račune, već i jer postaju manje........

© Danas