Naša vlast u međudržavnim odnosima veoma voli da koristi princip takozvanih „recipročnih mera“, prostije rečeno „oko za oko“, a ništa manje ni vlasti naših suseda.

Kao onomad kad su iz Tivta vratili avion sa skupinom od 90 čudnih momaka koji su se uputili da pruže podršku predsedniku, a naša vlast posle gomile građana Crne Gore držala na granici i nije im dala da uđu u zemlju.

A voli i da u tome bude brža, jača i bolja od suparnika, pa osvetnički princip „oko za oko“ često bude „bubreg za oko“ ili neki vitalniji organ.

Kako drugačije opisati zabranu ulaska u Crnu Goru Draganu J. Vučićeviću, na šta je naša država odgovorila zabranom ulaska u Srbiju crnogorskom novinaru i direktoru mreže BIRN CG, Vuku Marašu.

Tako, recimo, patrijarh SPC nedavno odlikuje sutkinju koja je utvrdila da 1999. u Račku na Kosovu nije izvršen masakr nad civilima i da su poginuli bili pripadnici OVK, a prištinska vlast, razume se reciprično, uhapsi petoro Srba navodno umešanih u taj zločin, baš na Vidovdan, na proslavi na Gazimestanu.

U takvim dnevnopolitičkim prepucavanjima niko dugoročno nije na dobitku, a narod uvek bude kolateralna šteta. Umesto da umire preplašeno srpsko življe na Kosovu, domaći zvaničnici su ovo nazvali „lovom na Srbe“.

O plakatima protiv Albanaca u Kruševcu: Širenje mržnje kao „recipročna mera“

O plakatima protiv Albanaca u Kruševcu: Širenje mržnje kao........

© Danas