„I ništa me više ne inspiriše, sem nade da ću jednom da progovorim.” („Lepota”, Goribor)

Ova knjiga nije nastala iz saobraćajne teorije, već iz sudara – sudara između tela i sistema, između ličnog iskustva i društvene stvarnosti, između struke koja se zaklanja iza neutralnosti i života koji svakog dana strada na ulicama širom naše zemlje. Pisana je u periodu između oktobra 2024. i oktobra 2025. godine, u vremenu u kojem je bolest moje bake napredovala istim tempom kojim je napredovalo društveno raspadanje oko nas. Dok je jedno telo gubilo snagu, jedno društvo je gubilo lice.

Ona je produkt jednog vanrednog stanja koje traje predugo, stanja u kojem su naši gradovi postali deponije profita, a naši životi tek statistička greška u proračunima onih koji ne znaju da projektuju ništa osim sopstvenog interesa.

U tom periodu Srbija je živela u ubrzanom stanju kolektivne anksioznosti. Nadstrešnica koja je usmrtila šesnaestoro ljudi u Novom Sadu nije bila nesreća, već dijagnoza jednog koruptivnog sistema. To je bio trenutak kada je sistem, koji promoviše „nepokretnost” uma i tela, počeo da ubija sopstvenu decu.

Saobraćaj kao ogledalo egzistencijalne bede

Saobraćaj kao ogledalo egzistencijalne bede

Studentski i narodni protesti koji su usledili nisu bili incident, već odgovor. Ova knjiga je nastala upravo u tom rascepu između bolničkih hodnika i ulica ispunjenih besom i otporom, između tišine terapije i buke protesta, između privatnog gubitka i javnog zločina.

U proteklih pet godina u svojim javnim nastupima, predavanjima i kolumnama ponavljam jednu, naizgled jednostavnu, rečenicu: „Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada”. Ne zgrada, ne trg, ne reprezentativna fasada, već ulica – prostor u kojem se život odvija, sudara, mimoilazi i ovaploćuje, prostor u kojem se najjasnije vidi kako društvo funkcioniše, koga štiti, a koga žrtvuje. Jedan blizak prijatelj, posle jednog od naših razgovora, zamolio me je da tu misao razradim, da je prevedem sa jezika struke na jezik blizak ljudima. Ova knjiga je, između ostalog, pokušaj upravo toga, pokušaj da se ulica vrati u centar javne misli i rasprave, tamo gde joj je i mesto.

Zarobljeni u........

© Danas