Ulica je postala mesto sukoba različitih interesa. Savremeni saobraćaj sve manje odražava princip univerzalne pristupačnosti. Pravo na slobodno kretanje se u praksi često narušava.

Oni koji hodaju, voze bicikl, koriste kolica ili se oslanjaju na pešačku infrastrukturu često su zanemareni u planiranju. Ovo je priča o urbanoj nejednakosti u saobraćajnom sistemu.

Povod za pisanje ovog teksta je rušenje skejt parka u Boru da bi se izgradio tržni centar. Na mestu zajedništva, susreta, mira i druženja dolazi hram kapitalizma, individualizma i krupnog kapitala. Poruka je jasna – oni koji ne donose profit nemaju prava da postoje.

Ovaj tekst pišem iz ugla saobraćajnog inženjera koji je biciklista i koji dolazi iz radničke porodice kako bi se otvorio prostor za sagledavanje saobraćaja iz društveno-humanističke perspektive.

„Istorija svih dosadašnjih društava jeste istorija klasnih borbi.“ Karl Marks

Klase nisu puke ekonomske kategorije – one su relacije moći. Marksistička teorija nam kazuje da su klase rezultat proizvodnih odnosa: ko poseduje sredstva za proizvodnju, a ko prodaje svoj rad. Danas, te odnose treba proširiti: kapitalizam više ne proizvodi samo robu – on proizvodi prostor.

Filozof i sociolog Anri Lefevr nam poručuje: „Prostor pod kapitalizmom postaje komoditet, eksploatiše se za profit, što dovodi do socijalnih nejednakosti.“

A eksploatacija prostora je eksploatacija čoveka. Tako nastaje urbani klasni rat.

Kroz saobraćaj i urbanizam, bogati prisvajaju ono što je zajedničko – prostor, vreme, bezbednost i sigurnost. Imućni mogu da kupe brzinu, komfor, parking mesto itd. Siromašni mogu da čekaju, hodaju, izbegavaju smrt na pešačkom prelazu. Kao što je Roza Luksemburg upozoravala: „Kapitalizmu je potrebna nekapitalistička okolina kao uslov svog postojanja; on je prinuđen da je uništi........

© Danas