Skoro će dve godine kako profesor M. L. gostuje po raznim podkastima u svojstvu glasnogovornika memorandumske retorike, gde kao na psihoterapiji izbacuje ceo arsenal likova i medija, koji ruše nacionalno jedinstvo i nikad veću opozicionu organizovanost prema aktuelnom režimu. Među njima je, naravno, i „Danas“ – ta perjanica, da parafraziram, gore citiranog, boljševičko-titoističke misli.

U toj širokoj ideološkoj mreži, sastavljenoj od boljševika, titoista, drugosrbijanaca i ostalih dežurnih krivaca za nacionalne srpske nedaće, čovek se ponekad zapita da li je Jugoslavija zaista nestala ili je, barem u imaginaciji njenih najupornijih protivnika, i dalje živa? Toliko živa da bi čovek pomislio kako ih svake noći obilazi kao politički duh, zvecka lancima po hodnicima, iskače iz ormara i tera ih da u svakom neistomišljeniku iznova prepoznaju Tita, Kardelja ili nekog prikrivenog partijskog komesara.

Ako je verovati profesoru M. L., komunizam nije pao devedesetih godina, on se samo prerušio. Preselio se u redakcije, univerzitetske amfiteatre, nevladine organizacije, kulturne centre i druge navodne punktove ideološke subverzije. A sve to, naravno, uz blagoslov i finansijsku podršku, pazi sada, Evropske unije, koja u ovakvoj interpretaciji više ne deluje kao politička i ekonomska zajednica evropskih država, već kao svojevrsni međunarodni komitet zadužen za održavanje jugoslovenskog duha, titoističkog nasleđa i proizvodnju novih generacija samoporicatelja

Zanimljivija je upornost sa kojom se svaka politička ili intelektualna razlika prevodi na teren ideološke patologije. Niste saglasni sa profesorom? Titoista. Pišete za „Danas“? Boljševik. Zalažete se za regionalnu saradnju? Jugosloven. Smatrate da Srbija ima odgovornost za ratove devedesetih? Agent samoporicanja. Rečnik se menja, ali mehanizam ostaje isti, protivnik se ne pobija argumentom nego uvek i samo etiketom. Zato komunizam i jugoslovenstvo u podkast baljezgarijama, su šifre za mnogo šireg protivnika, i to – prosvetiteljski racionalizam, univerzalizam i ideju da čovek može biti više od onoga što mu određuju nacija, vera ili poreklo.

Pri tome, ti argumenti danas deluju toliko izlizano i potrošeno da ih je teško doživeti kao ozbiljan intelektualni izazov. Izgovaraju se sa energijom zgaženog puža, kao obavezni ritual koji se ponavlja iz nastupa u nastup. Iza svih tih priča o titoistima, boljševicima, i unutrašnjim neprijateljima krije se zapravo jedna opsesija ljudima koji........

© Danas