Tačne lokacije vojnih & špijunskih objekata se nikada ne otkrivaju, pa tako ni lokacije gde se snimaju emisije koje su prešle u poluilegalu. Znam samo da je prošlog petka u pola dvanaest na navigaciji u kolima druga Neše, jednog od scenarista „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, pisalo da smo do novog studija udaljeni 25 kilometara.

U tom momentu stajali smo na semaforu na početku Francuske ulice.

Sve je tog petka bilo premijerno. Neša je tek nedavno dobio vozačku dozvolu i vozio je polako ali sigurno. Bilo mu je ovo prvi put da bez instruktora vozi po autoputu, drugi scenarista Viktor ga je, kao iskusni suvozač na reliju „Sutjeska“, povremeno savetovao tonom prekaljenog drajvera, „sada migavac“, „gledaš levo“, pa smo na prvo snimanje emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ bez televizije, stigli tačno u minut, u komadu.

Satanistički obredi Aleksandra Vučića

Satanistički obredi Aleksandra Vučića

Navigacija nas je dovela tik ispred studija smeštenog u redu privatnih kuća dalekog predgrađa Beograda, gde su dve, tri automehaničarske radnje i po koji pas lutalica. U dugoj ulici sa od letnje žege sprženim travnjakom i šibljem i po kojom stabljikom kukuruza nismo primetili živu dušu.

Studio je veliki. Nema, doduše, kranove i gomile reflektora po plafonu kao oni televizijski, ali, odmah se uočilo, onaj Kesićev astal je tu, skroz liči na prethodne astale iz prethodnih studija.

I na astalu, odmah sam primetio, nema markera na mestu gde sedi gost-analitičar.

Marker je nalepnica zalepljena na obodu stola čija je svrha da označi tačno mesto gde sedi gost kako ne bi ispadao iz kadra, već bio fiksiran na „svoju“ kameru.

– Taj marker treba da ti bude u nivou međunožja – sećam se da........

© Danas