Dve stvari su poznate: Panteliji Topaloviću se ne dolazi slučajno na sahranu i studentima se ne dolazi slučajno na blokade.

Mada, ako je Bili Piton i mogao da krene ženi na grob pa da slučajno svrati na Pantelijinu sahranu gde su ga prisutni Topalovići upozorili povišenim tonom da se Panteliji ne dolazi slučajno na sahranu, teško je poverovati da su Jelena Obućina, Zoran Kesić, Ivan Ivanović i Dragan Bjelogrlić 1. februara krenuli u neku čardu na Ribljem ostrvu na fiš paprikaš, pa slučajno nabasali na studentske blokade u Novom Sadu.

I ne samo da su slučajno nabasali na studentstke blokade, nego su se, kad su videli blokade, popeli na binu, dovatili mikrofon, i svo četvoro održali prigodne, prethodno napisane spontane govore studentima.

Jer, ako ste čitali tabloide ili slične naprednjačke bolide, poput Ane Brnabić, to je bilo baš tako: Ivanović, Kesić, Bjelogrlić i Obućina, tim redosledom, pentrali su se na studentsku binu i pokušali da zloupotrebe studentsku borbu, pošto je, jelte, poznato da svo četvoro imaju neutaživu želju da dođu na vlast.

Da, braćo i sestre – Ivan, Zoran, Jelena i Dragan obožavaju da na minus pet stepeni, subotom uveče, sa improvizovanog stejdža drže govor dok im para izlazi iz usta od hladnoće, samo da bi se dočepali vlasti, jer su ovako, ako se ne dočepaju vlasti, niko i ništa.

Jadničci, nemaju svoje karijere, nemaju ugled i poštovanje, nemaju publiku, nemaju fanove, pa uzurpiraju bine po studentskim blokadama i drže im govore ne bi li ih plenumi stavili u prelaznu vladu.

© Danas