Ko god da je, proteklih meseci, i na kratko pratio nastupe Aleksandra Vučića, a da ne pripada nekom od slojeva njegovih podanika, mogao je da primeti ozbiljne poremećaje u ponašanju dotičnog.

Vokabular koji koristi, način na koji prezentuje misli i prateća facijalna ekspresija, pokazuju osobu koja nema samopoštovanja, samopouzdanja ni dostojanstva. Nedolično ponašanje nije neprimereno samo osobi na visokoj državnoj funkciji, već bilo kojoj osobi koja se nalazi u okruženju drugih ljudi.

Svakodnevno se sa svojih televizija obraća građanima, proglašavajući ih većinskom „pristojnom Srbijom“. Poistovetivši se sa državom, dobrano odvojen od realnosti, smatra da mu ti kojima se obraća veruju i da će i ubuduće umeti da im kao uspehe podmetne sve nepodopštine koje čini. Studentska i građanska pobuna su ga ozbiljno uzdrmale.

Pokazalo se da, zbog autoritarne svesti i hipertrofirane narcisoidnosti, na ozbiljni izazov ume da odgovori jedino agresijom.

Specifični sklop psihičkog aparata sa prenaglašenim asocijalnim crtama ličnosti usmeravaju ga da funkcioniše principom proglašavanja. Na izborima osvaja oko 30% podrške od ukupnog broja birača koje proglašava apsolutnom većinom i ponaša se kao nekrunisani srednjovekovni vladar. Sećamo se, svakako, samohvalisanja i samoproklamovanja........

© Danas