U senci patrijaršijskih zidova, uz mešavinu vizantijske nostalgije i jeftinog populizma, potpisan je memorandum o osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“. Predsednik priča o „ogromnom koraku napred“, crkveni vrh priziva Bolonju, Luven i Oksford. Na papiru, trijumf tradicije i nauke. U realnosti, očajnički pokušaj da se spase tonuća vlast tamjanom i nacionalnim brendingom.

Ovo nije greška u proceni niti naivni idealizam. Ovo je brutalan politički manevar. Kada režim koji je duboko zabrazdio u aferama, ekonomskoj neizvesnosti i studentskim protestima više nema šta da ponudi, poseže za poslednjim adutom, Svetim Savom kao štitom. Umesto da reformiše postojeće fakultete koje je sam urušio, vlast odlučuje da napravi paralelni sistem lojalan sebi. Univerzitet koji će „baštiniti patriotizam“ zvuči lepo samo dok ne shvatite da je to eufemizam za ideološku kontrolu.

Pozivati se 2026. godine na Luven iz 1425. ili Gregorijanu iz 1551. kao uzor nije vizija, to je priznanje civilizacijskog poraza. Evropski univerziteti su opstali jer su se sekularizovali i oslobodili dogme. Mi radimo suprotno: pokušavamo da 21. vek gradimo na temeljima 13. veka, verujući da će prepisivanje prošlosti sakriti odsustvo budućnosti.

Srpska prosveta ima dva velika nasleđa. Jedno je Dositejevo, znanje kao sloboda, knjiga u torbi, razum iznad autoriteta. Drugo je srednjovekovno, manastirsko. Aktuelna vlast svesno bira ovo drugo jer joj Dositej više ne odgovara. Dositej je učio da se čovek oslobađa tutorstva. Ovima treba tutorstvo, samo što se sada zove „etos pravoslavne vere“ i služi kao filter za kadrove.

Šta do sada znamo o Univerzitetu Sveti Sava?

Šta do sada znamo o Univerzitetu Sveti Sava?

„Golgota“ koju predsednik pominje nije........

© Danas