„Siguran sam da smo danas napravili istorijski, pionirski korak u budućnost. Srbija je danas iskoračila u budućnost. Srbija je danas pokazala da može da ide tom brzinom napred kakvom mnoge druge zemlje u Evropi, i neuporedivo razvijenije, ne mogu da idu.“ Tako je, sa prepoznatljivom melodramatičnom samouverenošću, predsednik Srbije u Šapcu otvorio novu fabriku humanoidnih robota. Ali, hajde da to malo bliže „pogledamo“!

Nije prvi put da nam se porazna ekonomska i geopolitička realnost servira kao skup televizijski spektakl. Gledali smo politički vrh kako sa dečijim ushićenjem posmatra humanoidne robote dok plešu srpske narodne igre, dok im kineski domaćini vešto laskaju pričama o „tehnološkom partnerstvu veka“. Iz Beogradskih studija trijumfalno je saopštena vest: ugovoreno je dodatnih 940 miliona evra kineskih investicija u veštačku inteligenciju, auto-delove i humanoidnu robotiku, a otvoreni pogon u Šapcu pompezno je proglašen „prvom velikom bazom za proizvodnju humanoidnih robota u Evropi“.

Međutim, kada se ugase televizijski reflektori i ogoli agresivni politički marketing, pred nama ne ostaje nikakav „22. vek“. Otvorena fabrika u Šapcu nije nikakav vizionarski skok u budućnost, niti donosi stvarni transfer znanja. Reč je o najnovijoj fazi duboko asimetričnog procesa u kojem Srbija dobrovoljno pristaje na ulogu tehnološke kolonije, jeftine sklapaonice i poniznog „šrafciger-majstora“ na periferiji Evrope.

Naučna prošlost kao gorki podsetnik: Gde smo bili, a gde smo pristali da padnemo.

Kao čovek koji je decenijama na čelu međunarodne razmene studenata tehničkih i prirodnih nauka, koji je ispratio i mentorisao 53 generacije mladih inženjera, mastera i doktoranata, imam profesionalnu i moralnu obavezu da podsetim gde leži stvarna naučna vrednost.

Gorki paradoks ove situacije istorijski je nepodnošljiv. Državni vrh nam otvaranje pogona kompanija poput Minth Group i AgiBot predstavlja kao nekakav „uvoz pameti“. U stvarnosti, mi danas uvozimo gotove kineske mašine čiji su bazični matematički modeli stabilnosti i kretanja, čuvena ZMP teorija i pionirski radovi na egzoskeletima i antropomorfnim robotima, bili definisani upravo ovde, u Beogradu, pre više od pola veka.

U to vreme nismo smatrali sebe regionalnom sklapaonicom niti smo čekali da nam drugi diktiraju tehnološki razvoj: bili smo svetski pioniri čija su naučna rešenja menjala globalnu industriju. Umesto da smo iskoristili taj kontinuitet, uložili u sopstvene naučne baze i podržali domaće inženjerske timove koji znaju kako se stvara autorski proizvod, mi danas sa ushićenjem prihvatamo ulogu najamne radne snage koja u Šapcu samo sastavlja komponente projektovane hiljadama kilometara odavde.

Kineski strateški „wu wei“ i kiparski scenario na srpski način

Da bismo razumeli sa kakvom dugoročnom i hladnokrvnom........

© Danas