Još jedna nedelja je prošla. Prašina sa biračkih mesta u onih deset „odabranih“ opština i gradova polako se sleže, dok režimski tabloidi već vrište o „apsolutnoj dominaciji“. Međutim, čim zagrebete ispod te tanke, fabrički lakirane stvarnosti, pojavljuje se slika koja ne ide uz jutarnju kafu vlasti: rezultat postoji, ali je sigurnost isparila.

Od 2012. godine, vlast funkcioniše po formuli države kao privatnog preduzeća, gde su institucije svedene na scenografiju. I da – formalno, uzeto je najviše glasova. Ali u pravu postoji nešto što se zove abusus iuris – zloupotreba prava. To je onaj trenutak kada koristite pravila igre ne da biste pobedili, već da biste onemogućili samu igru.

Kada kontrolišete medije, raspolažete budžetom kao ličnim fondom i kampanju vodite kroz pritiske, vi se nalazite u stanju faktičke uzurpacije. Na papiru sve izgleda legalno, ali suštinski je šuplje. A šuplje stvari imaju nezgodnu osobinu – počnu da se urušavaju iznutra jer im nedostaje osnovni stub: jednakost oružja (equality of arms). Bez tog pravnog principa, svaki izborni rezultat je samo statistički podatak, a ne odraz demokratske volje.

Majer Vifhausen: Lokalni izbori u 10 mesta pokazuju iznova nedostatke srpske demokratije

Majer Vifhausen: Lokalni izbori u 10 mesta pokazuju iznova nedostatke srpske demokratije

Ono što ovaj izborni ciklus zaista izdvaja nije nova runda stare bahatosti, već nešto što vlast očigledno ne razume – studenti koji su odlučili da politiku vrate na nivo zemlje, među ljude. Dok se „velika........

© Danas