Zamislite da odete kod lekara zbog upale grla, a izađete sa pneumonijom. U medicini, ovaj fenomen ima ime: jatrogeneza, šteta uzrokovana samim lečenjem. Ono što većina ljudi ne zna jeste da isti fenomen postoji i u psihoterapiji, samo što ga retko ko spominje.

Prema najnovijim meta-analizama, između 5 i 10 posto odraslih pacijenata doživi značajno pogoršanje tokom ili nakon psihoterapijskog tretmana. Kod dece i adolescenata, te brojke skaču na zapanjujućih 24 posto.

Allen Bergin, psiholog sa Kolumbija univerziteta, prvi je sistematski dokumentovao ovaj fenomen još 1966. godine u prestižnom „Journal of Abnormal Psychology“. Analizirajući sedam komparativnih studija, Bergin je uočio nešto neobično: iako u proseku nije bilo razlike između tretiranih i kontrolnih grupa, raspodela ishoda bila je dramatično različita. Tretmani su stvarali ekstreme – neki pacijenti su se značajno oporavili, dok su drugi doživeli ono što je Bergin nazvao „efekat deterioracije“. Do 1971, identifikovao je ovaj obrazac u čak 30 nezavisnih studija.

Michael Lambert sa Brigham Young univerziteta posvetio je četiri decenije proučavanju ovog fenomena. Njegove longitudinalne studije na uzorcima od preko 6.000 pacijenata pokazuju da približno 30-50 posto klijenata ne doživi nikakvo poboljšanje, dok oko osam posto postaje klinički gore. Možda najuznemirujući Lambertov nalaz jeste da terapeuti imaju izuzetno slabu sposobnost prepoznavanja kada njihovi........

© Danas