Događaji u Kuli poslednjih nedelja pokazuju koliko je javni prostor postao skučen i opasan kada se politika, mediji i digitalne tehnologije spoje u isti obrazac diskreditacije. Slučaj opozicionih aktivistkinja koje tvrde da su bile mete kampanja zastrašivanja, uključujući manipulativne i AI-generisane eksplicitne sadržaje, nije samo lokalni incident. On je simptom šire društvene klime u kojoj se politički sukob sve češće seli iz sfere ideoloških vrednosti u sferu lične degradacije.

Tribina „Žene protiv nasilja“, organizovana tim povodom, otvorila je pitanje digitalnog nasilja i specifične ranjivosti žena koje se politički ili društveno angažuju. Učesnice su upozorile da anonimni nalozi, fabrikovane afere i kampanje diskreditacije imaju jasan cilj – obeshrabriti žene da javno deluju. Takvi udari na lični integritet nisu novi, ali danas dobijaju sofisticiraniju formu zahvaljujući tehnologiji koja omogućava manipulaciju identitetom i slikom.

Patrijarhat, moralna panika i medijska konstrukcija neprijatelja

Kada je jedna učesnica na tribini govorila o patrijarhatu kao društvenom obrascu, deo tabloida je to preveo u navodni napad na patrijarha i verska osećanja. Ovakvo prevođenje sociološke kategorije u političko-moralnu optužbu nije slučajno. To je tipičan mehanizam proizvodnje moralne panike: konkretna društvena kritika lažno se prikazuje i ciljano personalizuje i dramatizuje kako bi se delegitimisala .

U sociološkom smislu, ovde se radi o klasičnom procesu označavanja pojedinaca ili grupa kao moralno devijantnih kako bi se homogenizovali vlastiti redovi i učvrstila politička lojalnost. Kada su mete žene, tom procesu se gotovo redovno dodaje element polne diskreditacije kroz seksualne sadržaje jer patrijarhalna kultura reputaciju žene i dalje snažno vezuje za moralnu „čistotu“. Objavljivanje eksplicitnih snimaka i fotografija je tako postalo vrlo efikasno sredstvo političkog pritiska i vršenja nasilja.

Tabloidna matrica: diskredituj, relativizuj, preokreni

U Srbiji se već duže........

© Danas