Na cene smeštaja u državnim domovima utiču stepen zavisnosti korisnika od tuđe nege i broj kreveta u sobi i kreću se od 45 do 70 hiljada dinara, a smeštaj u jednokrevetnom apartmanu oko 120 hiljada dinara. Cene u privatnim licenciranim domovima su više i kreću se od 70-90 hiljada u višekrevetnim sobama, u dvokrevetnim sobama od 90-130 hiljada i u jednokrevetnim sobama i apartmanima od 130-200 hiljada dinara.

Posle pitanja novčane socijalne pomoći, o čemu je bilo reči u prethodnom tekstu sagledajmo probleme pružanja dve od više usluga socijalne zaštite: smeštaja u domove za stare i palijativnog zbrinjavanja.

Najpre o domovima za stare, pa ako bude prilike u trećem delu i o palijativnom zbrinjavanju.

Smeštaj u domove za stare – jedna je od usluga socijalne zaštite.

U Srbiji je danas oko 1,5 miliona građana Srbije, 22,6% stanovništva, starije od 65 godina,.

Oko 350 hiljada osoba starijih od 65 godina živi samo, a još oko 420 hiljada živi u staračkim dvočlanim domaćinstvima. Izrazito teška je situacija u seoskim sredinama, u kojima se pored teškoća samačkog života u poznim godinama sa izuzetno niskim prihodima pridodaju i teškoće koje su posledica teške dostupnosti zdravstvenim i socijalnim uslugama.

Problem smeštaja starih lica u državne domove i gerontološke centre ne pogađa samo one koji žive sami, protokom godina sve manje sposobni za samostalno funkcionisanje, već i njihove srodnike sa kojima iz najrazličitijih razloga ne žive.

Danas je u funkciji 57 državnih ustanova za smeštaj starih lica, sa kapacitetom od oko 13 hiljada kreveta, od čega je oko 3 hiljade kreveta za osobe sa teškim invaliditetom. Na listi čekanja u većim gradovima permanentno se nalazi preko 2000, pa do oko 2200 ljudi, dok u unutrašnjosti postoji manji broj slobodnih mesta, nekoliko stotina. Najviše se čeka na stacionarni smeštaj osoba koje su potpuno zavisne od tuđe nege i pomoći.

U privatnom sektoru u Srbiji radi oko 270 licenciranih privatnih domova sa ukupnim kapacitetom od preko 10.000 mesta, koji u proseku pružaju kvalitetniji komfor, ali manje pouzdanu zdravstvenu zaštitu od državnih domova.

Naoko, problem nije veliki i lako je rešiv: izgradnjom novih domova za smeštaj 2500 osoba potrebno je, uz oslobađanje dažbina državi, oko 200-220 miliona evra.

I eto, nema više listi čekanja, sve potrebe bi bile zadovoljene, problem bi bio rešen…

Tako jeste, ako se zadovoljimo formalističkim pristupom problemu. (........

© Danas