Celo leto ste dirinčili. Na skeli na Malti, pod suncem koje vas je, sami ste priznali, opalilo u glavu. I sad se vraćate kući kao gastarbajter s koferom, da svakome od nas date po pedeset evra od svoje muke. Hvala, ne treba. Ako je vaše.

Ja sam psiholog i predajem nemački. Dva posla koja se, kad se dobro pogleda, svode na isto. Ceo život provedete u razmaku između onoga što je čovek rekao i onoga što je hteo da kaže. U jednom se taj razmak zove kliničko slušanje, u drugom izbor prave reči. Vi ste, budite mi živi i zdravi, savršen materijal za oba.

Pa da počnemo od reči, jer je lakše.

Das Geschenk, poklon. Nešto što čovek daje od svog. Das Trinkgeld, napojnica. Sitniš koji se ostavi na stolu, da se vidi ko je gospodin. Das Schweigegeld, novac za ćutanje. Die Bestechung, podmićivanje.

Četiri reči, jedna koverta. Zaokružite tačan odgovor, vremena imate do izbora.

Milijarda evra. Kažu, milijarda i još malo. Iz budžeta. Podeliće se nama, pred izbore, u ratama, na ruke, na račun, kako gde stigne. Neko je to sedeo i računao, pa je ispalo po pedeset evra na parče. Na parče koje je ostalo, jer nas je iz godine u godinu sve manje, pa je i deljenje lakše. Kad se tako gleda, vi ste zapravo štedljivi.

Mali odgovorio na pitanja građana: Ko ima pravo na pomoć države od 6.000 dinara i kako se prijaviti?

Mali odgovorio na pitanja građana: Ko ima pravo na pomoć države od 6.000 dinara i kako se prijaviti?

Uzmi, pa ćuti. Taj tempo poznajem iz učionice i nije lep. Đaku se prvo pred svima pokaže da ne zna, pa mu se onda, kad pocrveni, ponudi lakše pitanje, blagim glasom, da svi vide ko je ovde dobar. Podsećanje je to ko postavlja pitanja, a ko odgovara.

Za pedeset evra se ne popravlja bolnica u kojoj nema lekara. Za pedeset evra se ne vraća profesor koji je otišao. Za pedeset evra se ne podiže nadstrešnica koja je pala. Za pedeset evra se ne kupuje sud koji sudi po zakonu. Za pedeset evra se ne kupuje........

© Danas