Veštačka inteligencija menja tržište rada, a sve veći broj mladih preispituje vrednost klasičnih studija. Da li je obrazovanje za zanatska zanimanja sigurniji izbor i ko na kraju ima veću zaradu – majstor ili master?

Put „najpre gimnazija, zatim fakultet“ danas mnogima u Nemačkoj više ne deluje primamljivo kao ranije, piše Dojče Vele.

Mladi strahuju od neizvesnih izgleda za zaposlenje, između ostalog i zbog brzog razvoja veštačke inteligencije (VI). Stručnjaci procenjuju da bi VI mogla da ugrozi čak polovinu početničkih radnih mesta u takozvanim profesijama zasnovanim na visokoškolskom znanju.

EU uvodi limit na keš kupovine: Da li će i Srbija uvesti ograničenje od 10.000 evra?

EU uvodi limit na keš kupovine: Da li će i Srbija uvesti ograničenje od 10.000 evra?

Rast nezaposlenosti među visokoobrazovanima

Istovremeno, nezaposlenost među akademski obrazovanim građanima već godinama beleži rast.

„Pre pandemije koronavirusa iznosila je 2,1 odsto, a danas je na nivou od 3,3 procenta“, ističe Enco Veber iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) u Nirnbergu, u razgovoru za ARD.

Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca“. Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu. Zanat – dobre profesionalne perspektive

Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije“.

Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.

Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju........

© Danas