Nastojanje Izraela da zabrani arapskim strankama učešće na predstojećim izborima okarakterisano je kao „još jedan ekser u kovčeg demokratije“. Da li za to postoji opravdan osnov i šta bi sve to moglo da znači?

U trenutku kada je do izbora u Izraelu ostalo manje od mesec dana, potez Centralne izborne komisije te zemlje da zabrani učešće arapskim strankama pokrenuo je raspravu o posvećenosti Izraela demokratiji.

Ukoliko zabrane ostanu na snazi kada Izraelci 27. oktobra izađu na birališta, arapski građani Izraela – koji čine oko petinu stanovništva zemlje – ostaće bez svog najverovatnijeg vida zastupljenosti u izraelskom parlamentu, Knesetu.

Ipak, odluka nije konačna i Vrhovni sud bi ove nedelje mogao da je poništi.

Kojim strankama je zabranjeno učešće na izborima?

Možda je najpoznatija stranka kojoj je izrečena zabrana „Raam“ (Ra’am), poznata i kao Ujedinjena arapska lista. Ta stranka trenutno drži pet od 120 mesta u Knesetu i zastupa konzervativne, islamističke stavove. Međutim, ranije ove godine objavila je da će dozvoliti jevrejskim kandidatima da se kandiduju ispred nje, pri čemu bi Joav Segalovic – bivši komesar izraelske policije i zamenik ministra za nacionalnu bezbednost – trebalo da se kandiduje ukoliko stranci bude dozvoljeno učešće.

Zabrana se odnosi i na „Zajedničku listu“ (The Joint List), koaliciju tri stranke: „Hadaš“ (organizacija krajnje levice koju podržavaju i Jevreji i Arapi), „Ta’al“ (sekularna stranka arapskih nacionalista) i „Balad“ (palestinska nacionalistička stranka). Te tri stranke zajedno imaju pet mesta u Knesetu: „Hadaš“ ima tri, „Ta’al“ dva, a „Balad“ nijedno. Iako se ne slažu po svim pitanjima, te tri stranke nastupaju zajedno kako bi izbegle rasipanje glasova i povećale šanse za osvajanje poslaničkih mesta.

Centralna izborna komisija takođe je zabranila učešće dvojici kandidata. To su predsednik stranke „Balad“, Sami Abu Šehadeh (bivši poslanik Kneseta), i Ofer Kasif, jevrejski poslanik i aktuelni član Kneseta koji je planirao da se........

© Danas