Ruska invazija na Ukrajinu razorila je nekada bliske odnose Moskve i Berlina. Ekstremno desna AfD želi da ih normalizuje. Ali koliko je to danas realno?

Nemačka i Rusija su godinama gotovo savršeno sarađivale: Rusija je isporučivala energente po povoljnim cenama i tako nemačkoj industriji pomagala da postiže velike uspehe na svetskim tržištima.

Takvu politiku su na nemačkoj strani od početka 2000-ih godina zastupali najpre kancelar Gerhard Šreder (SPD), a kasnije i kancelarka Angela Merkel (CDU). Na ruskoj strani, tada kao i danas – Vladimir Putin.

Čak i kada je Rusija 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, biznis je nastavljen: sporazum o izgradnji direktnog gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke, koji je zaobilazio Ukrajinu kao tranzitnu zemlju, potpisan je tek nakon aneksije Krima. Druge evropske zemlje i SAD upozoravale su još tada da Rusija tim gasovodom dobija moćno sredstvo pritiska.

Pokazalo se da su bili u pravu. Ruski tenkovi su 24. februara 2022. ušli u Ukrajinu. Putin je toj zemlji osporio pravo na samostalno postojanje.

Sabotaže, planovi za atentate, upadi dronova… : Zašto Kremlj cilja Nemačku?

Sabotaže, planovi za atentate, upadi dronova… : Zašto Kremlj cilja Nemačku?

Raspršile su se nemačke nade u stabilan evropski poredak, demokratizaciju Rusije i nastavak unosnog ekonomskog modela. Kako je toliko nemačkih političara moglo da pogreši u proceni?

„Neposredno pre invazije bilo je rasprostranjeno uverenje da, racionalno gledano, nema razloga za napad na Ukrajinu, jer bi ekonomska, vojna, ali i politička cena pokretanja rata za Rusiju bila previsoka“, kaže Mario Bauman, stručnjak za Rusiju iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, objašnjavajući iznenađenje i šok koji su tada zavladali u Berlinu.

„Sopstvena racionalnost projektovana je na Rusiju. Potcenjene su imperijalističke i revizionističke ambicije režima“, kaže Bauman za DW.

Razmena svedena na minimum

Od tada u odnosima dveju zemalja ništa više nije kao pre. Kancelar Olaf Šolc (SPD) najavio je 2022. „prekretnicu“ u spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Nemačka vojska se od tada ubrzano naoružava. Ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) je naredne godine izjavio: „Moramo da budemo sposobni za rat.“ Kritičari mu i danas zameraju da je time doprineo zaoštravanju situacije.

Nemačka je okončala višedecenijsku energetsku zavisnost od Rusije i zaustavila Severni tok 2. Krajem........

© Danas