Posle napada na CSD u Berlinu, pažnja javnosti bila je usmerena na počinioca. Ali šta je sa njegovim žrtvama? Kakvu pomoć mogu očekivati i kako će nastaviti da žive?

Navodni počinilac Abdul Balut 25. jula oko 22 sata belim kombijem uleće među ljude u berlinskom parku Tirgarten, u blizini Brandenburške kapije gde se tog dana održavala Parada ponosa (CSD). Izlazi iz vozila i velikim nožem nasumično napada prolaznike. Ubija 65-godišnju ženu iz Poljske, ranjava njenu kćerku i još 30 osoba, od kojih su neke teško povređene. U obližnjoj klinici lekari zbrinjavaju komplikovane prelome kostiju i druge teške povrede.

O Abdul Balutu, njegovim vezama s islamističkim miljeom, ranijim krivičnim delima i porodici – poznati su brojni detalji. Nepunih 24 sata nakon napada, policija ga je usmrtila, tokom pokušaja hapšenja.

Ko su njegove žrtve i kako se danas osećaju ti ljudi koji će verovatno mesecima, ako ne i godinama, trpeti posledice terorističkog napada – javnost ne zna. Gradonačelnik Berlina saopštio je samo starost i državljanstvo ubijene žene. U Nemačkoj važe stroga pravila zaštite podataka o žrtvama.

Napad u Berlinu: Šta povezuje islamiste i krajnju desnicu?

Napad u Berlinu: Šta povezuje islamiste i krajnju desnicu?

Žrtve se u svakom trenutku mogu same obratiti medijima ukoliko žele da svoju priču iznesu u javnost, kaže poverenik savezne vlade za žrtve terorizma i ekstremističkog nasilja Roland Veber u razgovoru za DW.

„Žrtve moraju biti u prvom planu“

U Nemačkoj se pogođeni uglavnom nerado obraćaju javnosti i identifikuju kao žrtve, smatra Julija Kine. Ona to dobro zna jer je portparolka udruženja „Organizacija za žrtve terorizma“ (VOT), koje je deo međunarodne mreže žrtava terorizma.

„Počinilac mora manje da bude u fokusu medija. Sada, kada je uhvaćen i mrtav, naravno da žrtve treba mnogo više da budu u prvom planu“, kaže Julija Kine za DW.

Kako se neposredne žrtve danas osećaju? Savezni poverenik za žrtve Roland Veber posetio je neke od njih u bolnici:

„Ono što sam tamo video........

© Danas