Zašto Izrael istovremeno otvara kancelariju Privredne komore u Banjaluci, ambasadu u Ljubljani i produbljuje vojno-tehničku saradnju sa Beogradom? Ko je Izraelu na Balkanu zaista potreban?

Otvaranje kancelarije Privredne komore Izraela u Banjaluci pre nekoliko dana predstavlja „ekonomski i kulturni korak i most za investicije i saradnju“, zvaničan je stav te komore, piše Dojče Vele.

Ipak, otvaranje kancelarije ne može da se posmatra kao izolovan slučaj, jer je u razmaku od samo nekoliko dana Ljubljana dobila prvu rezidentnu ambasadu Izraela, nakon obnavljanja diplomatskih odnosa s vladom Janeza Janše.

U tim potezima prepliće se još jedan sloj političkih odnosa. Odnos Izraela sa Srbijom, a sve u širem kontekstu američke politike prema regionu.

Srbija kao partner s najvećim kapacitetom

Srbija je za Izrael u poslednjih nekoliko godina postala više od usputne evropske adrese. Sporazumi o razmjeni obaveštajnih podataka, saradnja u oblasti bespilotnih letelica i ugovori sa kompanijom Elbit, učinili su Beograd jednim od najvažnijih izraelskih partnera na Zapadnom Balkanu.

Izrael pojačao bombardovanje privatnih kuća: Ubijena porodica u Gazi

Izrael pojačao bombardovanje privatnih kuća: Ubijena porodica u Gazi

Ta saradnja ima više nivoa. Srbija Izraelu nudi politički prostor, industrijsku bazu i bezbednosnu saradnju, dok Srbija kroz odnose sa Izraelom dobija pristup tehnologiji i partneru koji ima snažne veze sa Sjedinjenim Državama. Zbog toga se odnos dveju zemalja ne može svesti samo na trgovinu oružjem ili bilateralnu diplomatiju.

Istovremeno, saradnja se odvija u osetljivom trenutku. Deo zapadnih vlada, pod pritiskom zbog rata u Gazi, nastoji da ograniči odnose sa Izraelom u oblasti odbrane.

Srbija se u takvom okruženju pojavljuje kao partner koji nije član EU i koji ima veću slobodu da razvija vojno-tehničke veze sa Izraelom, ali i kao država čiji odnosi sa Izraelom imaju sopstvenu političku i ekonomsku logiku.

Međutim, postavlja se pitanje šta je stvarni interes Izraela na Zapadnom Balkanu u ovakvim odnosima.

Predavač spoljne politike i velike strategije na Odeljenju za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu, Vuk Vuksanović, smatra da se spoljna politika Izraela vrti oko dve teme.

Prva je pokušaj uticaja na poziciju EU prema palestinskom pitanju preko uvećanja uticaja među istočnoevropskim članicama EU ili državama kandidatima. Druga se odnosi na promene u izraelskoj doktrini nacionalne bezbednosti.

„Izrael pokušava da proširi svoju periferiju i uspostavi diplomatska i bezbednosna partnerstva sa novim regionima i zemljama. Balkan se nalazi na tom spisku kao evropski region geografski najbliži Bliskom istoku i Severnoj Africi. Takođe, Izrael pokušava svojim prisustvom da delimično parira uticaju Turske i Irana“, kaže Vuksanović za DW.

U tom kontekstu, uloga Turske nije zanemarljiva. Ankara već godinama gradi vojnu i političku projekciju moći na Zapadnom Balkanu, od saradnje u oblasti odbrambene industrije do intenzivnih diplomatskih........

© Danas