City Magazine nam prenosi šta od nove, instrumentalne muzike, kojoj ne trebaju reči da bi prenela svoja osećanja, ima u našim krajevima.

Pre neki dan sam morao da zvanično upitam kako se ovaj bend zove. Sećam se da su ih lokalni hard core i noise obožavatelji zvali Tarabići, a da sam ih ljudima čitao tako što bih tri puta pucnuo kažiprstom i srednjim prstom, kao da pravim onomatopeju tri heštega. Ali svakako ih možete zvati Tarabe i dr dr dr, kako se prirodno odazivaju, kad ne žele da zbunjuju pošten narod. U prošlosti, njihova muzika je bila tvrda, bodljikava po ivicama i odbijajuća za sve one koji ne vole da krvare iz ušiju od jakih distorzija.

I “Osorno” je album na momente isti takav, ali sa nekim novim dopunskim momentima koji ovaj album podižu na novi nivo.

Zvuku je dodat sint kao i elektronski uplivi, pa cela stvar ima više spejsi psihodelični zvuk, koji pleše nad gruvanjem gitara i ritam sekcije. Sami su sebe u propratnom materijalu nazvali noise pop, ali realno je da će ovakav album, kakav je, biti najinteresantniji onima koji najviše vole post rok bendove, ili koji su se umorili od celoživotnog slušanja metala, pa traže uvek neki novi ugođaj i ugao, zbog čega će ih nešto istresti iz gaća. Osorno je takav album.

Na kraju, prava poslastica su imena pesama, koja su naravno sama po sebi pomalo sprdnja, pomalo upozorenje, ali i dokaz da je ponekad zaista nepotrebno imati neki tekst koji je tu samo radi pevanja, vikanja i vrištanja, a koji ste čuli milion puta pre. Najbolje je samo nazvati vaših 4, 5 minuta muzike: „Ovo je izlaz iz Azerbejdžana”, ili „Malo smrti još nikom nije”, ili „Da mi........

© Danas