Danas u šetnji Zlatiborom sa mojim drugom, takođe kolumnistom Dragančetom Stojadinovićem, bilo je skroz zabavno. Draganče je jedan sjajan tip, al nemojte da mu kažete, on je uvek nešto preterano ozbiljan, a svom zdravlju pristupa toliko studiozno da smo na kraju najteže deonice naše šetnje merili saturaciju. Moja drugarica Ceca koja je za to stručna kaže da saturaciju u šetnji ne meri niko normalan. Ali ja nisam ni rekao da je u ovoj priči neko normalan.

E sad, probajte da zamislite scenu u kojoj jedan debeli matorac (moja malenkost) i jedan poludebeli polumatorac kače na prst spravu za merenje saturacije, u sred neke šume, neprocenjivo. Za to vreme, moj Boki se valja od smeha, lako je njemu, mladost ludost. Aparat za saturaciju je kostatovao da smo mi već klinički mrtvi, te smo zbog udaljenosti od centra Zlatibora krenuli da tražimo onog doktora što ga narod iz milošte zove mrtvozornik, kako bi nam uručio potvrde da smo ispustili svoje plemenite kolumnističke duše. Pošto smo od momenta merenja saturacije krenuli nizbrdo, te ja dođoh do daha i prestadoh da se borim za goli život reših da umesto testamenta ispričam Dragančetu kako je došlo do sukoba između SNS-a i Kusturice.

Naime, čelni ljudi SNS-a rešili su da snime srpsku verziju filma „Kad je Hari sreo Sali“. U ulozi Harija, umesto Bili Kristala, trebalo je da se nađe Darko Glišić, a Sali je umesto Meg Rajan trebala da glumi Ana Brnabić. Komisija........

© Danas