Ne pamtim tačan trenutak kada sam prvi put čula profesora Džefrija Saksa, ali pamtim osećaj olakšanja – neko konačno govori jasno, racionalno i bez potrebe da se dopadne. U svetu u kojem se buka prodaje kao istina, a uzavrele emocije namecu kao argument, u kojem ratovi i međunarodni konflikti često liče na navijačke tribine, njegov smireni, tihi, precizni, moralno dosledan pristup deluje neočekivano osvežavajuće. Skoro subverzivno.

Saks nije „komentator,“ on je učesnik istorije. Savetnik vlada, Ujedinjenih nacija, arhitekta razvojnih politika – čovek koji razume kako se odluke donose i kako se greške prave. Njegove analize sveta ne dolaze iz ideološke kule, već iz iskustva i razumevanja globalnih tokova.

Upravo zato njegova poruka insistira na miru u svetu u kojem je rat, nažalost, normalizovan. Njegove refleksije o Ukrajini, Gazi, Iranu, Evropskoj uniji, BRIKS-u i međunarodnoj politici ne nude jednostavne moralne presude. One nude kontekst, dugoročne strategije i što je najvažnije, podsećaju da ozbiljna politika ne počinje navijanjem, već razumevanjem i odgovornošću. U tom smislu, Džefri Saks nije samo stručnjak – on je redak glas razuma koji nas podseća da svet ne mora i ne treba da bude arena stalnih sukoba.

Britanija bi nazad – ali u kakvu Evropu?

Britanija bi nazad – ali u kakvu Evropu?

Ipak, da bismo razumeli Džefrija Saksa kakav je danas, valja se osvrnuti i na ono što je nekada zastupao. Devedesetih godina bio je jedan od najpoznatijih zagovornika brze tržišne liberalizacije i ekonomskih reformi u postsocijalističkim zemljama, od Poljske do Rusije, verujući da će otvaranje tržišta i promena ekonomskih institucija ubrzati njihov razvoj.

Njegova tadašnja uverenja bila su deo šire rasprave o tome postoji li jedan put ka prosperitetu ili svako društvo mora da pronađe sopstveni razvojni model. Upravo se tim pitanjem 1999. godine na Harvardu bavio u raspravama sa pravnim teoretičarem Robertom Ungerom, koji je zastupao ideju da tržište nije unapred zadat model, već prostor za institucionalno stvaranje i eksperimentisanje.

Iskustva proteklih decenija, a posebno uspon Kine, pokazala su koliko su odnosi države i tržišta složeniji od jednostavnih ekonomskih formula. Zato je zanimljivo pratiti Saksov intelektualni put – ne kao priču o naglom preobražaju, već kao podsećanje da se razumevanje sveta menja pod pritiskom istorijskih iskustava, njihovih posledica i granica ranijih teorija. Možda upravo u tome leži i važna pouka njegovog današnjeg zalaganja za diplomatiju – nijedan model, baš kao ni jedna velika sila, nema pravo da sopstveno viđenje sveta proglasi jedinim mogućim.

Američku intervenciju u Venecueli Saks je označio kao brutalan čin banditizma i otvoreno kršenje međunarodnog prava. Kidnapovanje predsednika Madura i njegove........

© Danas