Dosta je ćutanja. Dosta je trpljenja. Dosta je saginjanja glave i navikavanja na ono na šta nikada nismo smeli da pristanemo.

Dosta je ubeđivanja sebe da se ništa ne može promeniti, da naš glas ništa ne znači, da je sve unapred odlučeno i da je najbolje skloniti se, sačuvati sebe i gledati svoja posla.

Jer upravo na to se računa: na naš umor, našu rezignaciju, nas strah, naše odustajanje. Na to da ćemo se pomiriti sa onim što imamo, umesto da zahtevamo ono što zaslužujemo.

Ali ćutanje nije neutralno. Odustajanje nije bez posledica. A ravnodušnost je najveći saveznik onih koji računaju na to da ćemo im prepustiti sve odluke.

Zato je sada trenutak da se uspravimo. Da podignemo glavu. Da kažemo šta mislimo i pokažemo da nam je stalo do društva u kojem živimo, do dostojanstva, slobode i budućnosti koju ostavljamo drugima.

Ne moramo svi misliti isto. Ne moramo se u svemu slagati. Ali ne smemo........

© Danas