BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

(Kraj o Adeli, kraj teksta)

Adela je propadala. Adela je držala do sebe. Adela je prosila hranu od studenata jer je bila gladna i pošto bi pojela svoju redovnu porciju. U Adeli je bila oličena sva otmenost ovih ljudi koji propadaju, ali tako dugo propadaju da izgleda da nikad neće sasvim propasti. Uvek sam želeo da doznam i da čujem neku reč od nje, ali ona je govorila malo, koliko je osećala potrebnim. Zato o njoj nisam saznao ni podatak više od onog što sam saznao kada sam je prvi put video.

Ljudi sa soliter-porcijama (Nikad neobjavljeno: Priča o katakombi, Adeli i ljupkim lešinarima 3)

Niko nije mogao pretpostaviti koliko joj je godina; slagali smo se da ima više od pedeset, a manje od sedamdeset i pet. mala je dugu kosu, plavo ofarbanu, lice koje nije bilo ružno, mada prilično kesasto, Ali zašto to pričati. Dovoljno je reći da su joj haljine živih boja i suknje........

© Danas